Yusuf

‘ELIF-LAM-RA TILKE ‘AJATUL-KITABIL-MUBINI

Elif-lam-ra, Ovo su ajeti Knjige jasne!

Elif-lam-ra. Ovo su ajeti Knjige jasne!

Alif. Lam. Ra. To su znaci Kitaba jasnog.

Elis. Lam. Ra. Evo znakova očevidne Knjige.

‘INNA ‘ENZELNAHU KUR’ANÆN ‘AREBIJÆN LE’ALLEKUM TA’KILUNE

Objavljujemo je kao Kur'an na arapskom jeziku, da biste razumjeli.

Objavljujemo je kao Kur´an na arapskom jeziku da biste razumjeli.

Uistinu, Mi ga objavljujemo (kao) Kur'an na arapskom, da biste vi razumjeli.

Mi smo je s neba spustili na arapskom jeziku, da biste je razumjeli.

NEHNU NEKUSSU ‘ALEJKE ‘EHSENEL-KASESI BIMA ‘EWHEJNA ‘ILEJKE HADHAL-KUR’ANE WE ‘IN KUNTE MIN KABLIHI LEMINEL-GAFILINE

Mi tebi o najljepšim događajima kazujemo tako što ti ovaj Kur'an objavljujemo, iako si prije njega, jedan od neukih bio.

Objavljujući ti ovaj Kur´an, Mi tebi o najljepšim događajima kazujemo iako prije njega nisi doista ništa znao:

Mi ti kazujemo najljepše kazivanje (time) što ti objavljujemo ovaj Kur'an, iako si prije njega sigurno bio od nemarnih.

Mi ćemo tebi, o Muhamede! ispričati najljepšu među povjestima otkrivenijem u ovom Koranu, povjest o kojoj ti do sada nijesi pomišljao.

‘IDH KALE JUSUFU LI’EBIHI JA ‘EBETI ‘INNI RE’EJTU ‘EHEDE ‘ASHERE KEWKEBÆN WE ESH-SHEMSE WEL-KAMERE RE’EJTUHUM LI SAXHIDINE

Kad Jusuf reče svome ocu: "O oče moj, sanjao sam jedanaest zvijezda, i Sunce i Mjesec, i u snu sam ih vidio kako mi se pokloniše."

Kada Jusuf reče ocu svome; "O oče moj, sanjao sam jedanaest zvijezda, i Sunce i Mjesec, i u snu sam ih vidio kako mi se pokloniše",

Kad reče Jusuf ocu svom: "O oče moj! Uistinu sam ja vidio jedanaest planeta i Sunce i Mjesec. Vidio sam ih sebi potčinjene."

Jednoga dana Josif reče: O oče moj! vidio sam jedanaest zvijezda i sunce i mjesec koji mi se klanjahu.

KALE JA BUNEJJE LA TEKSUS RU’UJA KE ‘ALA ‘IHWETIKE FEJEKIDU LEKE KEJDÆN ‘INNE ESH-SHEJTANE LIL’INSANI ‘ADUWUN MUBINUN

On reče: "O sinko moj, ne kazuj svoj san braći svojoj, da ti ne učine kakvu spletku; šejtan je, doista, čovjeku neprijatelj otvoreni."

on reče: "O sinko moj, ne kazuj svoga sna braći svojoj, da ti ne učine kakvu pakost, šejtan je doista čovjeku otvoreni neprijatelj.

Reče: "O sičiću moj! Ne kazuj snoviđenje svoje braći svojoj, pa da ti ispletu spletku. Uistinu! Šejtan je čovjeku neprijatelj otvoreni."

O dijete moje! odgovori mu Jakov, dobro se čuvaj da tvoj san ne ispričaš svojoj braći, da oni ne bi protiv tebe izmislili kakvo zlokovarstvo; jer je sotona javni neprijatelj čovjeku.

WE KEDHELIKE JEXHTEBIKE REBBUKE WE JU’ALLIMUKE MIN TE’WILIL-’EHADITHI WE JUTIMMU NI’METEHU ‘ALEJKE WE ‘ALA ‘ALI JA’KUBE KEMA ‘ETEMMEHA ‘ALA ‘EBEWEJKE MIN KABLU ‘IBRAHIME WE ‘ISHAKA ‘INNE REBBEKE ‘ALIMUN HEKIMUN

I, eto tako, Gospodar tvoj će tebe odabrati, i tumačenju snova te naučiti, i blagodat Svoju tebi i Jakubovoj porodici upotpuniti, kao što je prije upotpunio precima tvojim, Ibrahimu i Ishaku, Gospodar tvoj je, zaista, Onaj Koji sve zna i mudar je.

I eto tako, Gospodar tvoj će tebe odabrati, i tumačenju snova te naučiti, i milošću Svojom tebe i Jakubovu porodicu obasuti, kao što je prije tebe obasuo pretke tvoje, Ibrahima i Ishaka. - Gospodar tvoj, zaista, sva zna i mudar je."

I tako te je odabrao Gospodar tvoj i poučio te tumačenju hadisa, i upotpunjuje blagodat Svoju nad tobom i na porodici Jakubovoj, kao što ju je upotpunio na precima tvojim prije, Ibrahimom i Ishakom. Uistinu! Gospodar tvoj je Znalac, Mudri.

To je otuda što će te Bog uzeti za svojega izbranika i naučiti te tumačenju događaja; on će svojim dobročinstvima obasuti tebe i porodicu Jakovljevu, kao što je on njima obasuo tvoje nekadašnje djedove, Avrama i Isaka. Tvoj je Gospod znajuć i mudar.

LEKAD KANE FI JUSUFE WE ‘IHWETIHI ‘AJATUN LILSSA’ILINE

U Jusufu i braći njegovoj nalaze se pouke za sve koji se raspituju.

U Jusufu i braći njegovoj nalaze se pouke za sve koji se raspituju.

Doista su u Jusufu i braći njegovoj znaci za one koji pitaju.

Zaista, u povjesti o Josifu i njegovoj braći, ima poučnijeh znakova za one koji pitaju.

‘IDH KALU LEJUSUFU WE ‘EHUHU ‘EHEBBU ‘ILA ‘EBINA MINNA WE NEHNU ‘USBETUN ‘INNE ‘EBANA LEFI DELALIN MUBININ

Kada oni rekoše: "Jusuf i brat njegov draži su našem ocu od nas, a mi smo grupa. Naš otac je, zaista, u zabludi očitaj.

Kada oni rekoše: "Jusuf i brat njegov draži su našem ocu od nas, a nas je čitava skupina. Naš otac, zaista, očito griješi.

Kad rekoše: "Sigurno su Jusuf i brat njegov draži ocu našem od nas, a mi smo družina. Uistinu, naš otac je u zabludi očitoj.

Jednoga dana njegova braća govorahu jedan drugomu: Josif i njegov brat Veniamin draži su našemu ocu, pa ipak, mi smo mnogobrojniji. Za cijelo, naš je otac u očitoj zabludi.

EKTULU JUSUFE ‘EWI ETREHUHU ‘ERDÆN JEHLU LEKUM WEXHHU ‘EBIKUM WE TEKUNU MIN BA’DIHI KAWMÆN SALIHINE

Ubijte Jusufa ili ga u nekoj zabiti ostavite, otac vaš će se vama okrenuti, i poslije toga ćete dobri ljudi biti."

Ubijte Jusufa ili ga u kakav predio ostavite, - otac vaš će se vama okrenuti, i poslije toga ćete dobri ljudi biti", -

Ubijte Jusufa ili ga odbacite u (neku) zemlju, biće samo za vas lice oca vašeg, i bićete poslije toga narod pravednih."

Ubijte Josifa ili ga bar udaljite nekuda; pogledi vašega oca biće isključivo na vama. Za tijem ćete se vladati kao dobri ljudi.

KALE KA’ILUN MINHUM LA TEKTULU JUSUFE WE ‘ELKUHU FI GAJABETIL-XHUBBI JELTEKITHU BA’DU ES-SEJJARETI ‘IN KUNTUM FA’ILINE

Jedan od njih reče: "Ako baš hoćete nešto učiniti, onda Jusufa ne ubijte, već ga na dno nekog bunara bacite, uzet će ga kakav karavan."

jedan od njih reče: "Ako baš hoćete nešto da učinite, onda Jusufa ne ubijte, već ga na dno nekog bunara bacite, uzeće ga kakva karavana."

Govornik između njih reče: "Ne ubijte Jusufa, a bacite ga na dno bunara; pokupiće ga neki karavan, ako ste radini."

Jedan od njih tada reče: Nemojte Josifa ubijati, bolje je da ga bacimo na dno ubla; naići će kakav putnik i uzeće ga; ako baš hoćete da učinite nešto sa njim.

KALU JA ‘EBANA MA LEKE LA TE’MENNA ‘ALA JUSUFE WE ‘INNA LEHU LENASIHUNE

"O oče naš", rekoše oni, "zašto nam ne povjeriš Jusufa? Mi mu, zaista, želimo dobro.

"O oče naš," - rekoše oni - "zašto sumnjaš u naša osjećanja prema Jusufu. Mi mu zaista želimo dobro.

Rekoše: "O oče naš! Šta ti je, ne vjeruješ nam za Jusufa, a uistinu, mi smo njegovi iskreni savjetnici?

Jednoga dana Josifova braća rekoše Jakovu: O oče naš! Zašto ti nećeš da nam povjeriš Josifa? mi mu među tijem dobra želimo.

‘ERSILHU ME’ANA GADÆN JERTA’ WE JEL’AB WE ‘INNA LEHU LEHAFIDHUNE

Pošalji ga sutra s nama da se zabavi i razonodi, mi ćemo ga, sigurno, čuvati."

Pošalji ga sutra s nama da se zabavi i razonodi, mi ćemo ga, sigurno, čuvati."

Pošalji ga s nama sutra da se provede i izigra, a uistinu, mi ćemo biti njegovi čuvari."

Pusti ga sutra da pođe s nama; on će jesti voća i igraće se; mi ćemo biti njegovi čuvari.

KALE ‘INNI LEJEHZUNUNI ‘EN TEDH/HEBU BIHI WE ‘EHAFU ‘EN JE’KULEHU EDH-DHI’BU WE ‘ENTUM ‘ANHU GAFILUNE

On odgovori: "Bit će mi, doista, žao ako ga odvedete, a plašim se da ga vuk ne pojede kad vi na njega ne budete pazili."

"Biće mi doista žao ako ga odvedete, a plašim se da ga vuk ne pojede kad vi na njega ne budete pazili" - reče jakub.

(Jakub) reče: "Uistinu, mene žalosti da odete s njim, i bojim se da će ga pojesti vuk, a vi biti o njemu nemarni."

Biće mi žao, reče Jakov, ako ga odvedete; bojim se da ga vuk ne pojede kad vi na njega ne uspazite.

KALU LE’IN ‘EKELEHU EDH-DHI’BU WE NEHNU ‘USBETUN ‘INNA ‘IDHÆN LEHASIRUNE

"Ako bi ga vuk pojeo, a mi smo grupa!", rekoše oni, "bili bismo zaista gubitnici."

"Kako će ga vuk pojesti, a nas ovoliko!" - rekoše oni -, "mi bismo tada zaista bili izgubljeni."

Rekoše: "Ako ga pojede vuk - a mi družina - uistinu bismo mi tad bili gubitnici."

Ako će ga vuk pojesti, mi, kad ns toliko ima, ne bismo imali ni malo sreće, kad ga ne bismo mogli odbraniti.

FELEMMA DHEHEBU BIHI WE ‘EXHMA’U ‘EN JEXH’ALUHU FI GAJABETIL-XHUBBI WE ‘EWHEJNA ‘ILEJHI LETUNEBBI’ENNEHUM BI’EMRIHIM HADHA WE HUM LA JESH’URUNE

I kada ga odvedoše i odlučiše da ga bace na dno bunara, Mi mu objavismo: "Ti ćeš ih o ovom njihovom postupku sigurno obavijestiti, a oni tebe neće ni prepoznati."

I kada ga odvedoše i odlučiše da ga bace na dno bunara, Mi mu objavismo: "Ti ćeš ih o ovom postupku njihovu obavijestiti, a oni te neće prepoznati."

Pa pošto odoše s njim i saglasiše se da ga smjeste na dno bunara, i objavismo mu: "Sigurno ćeš ih obavijestiti o odluci njihovoj, a oni neće opaziti."

Po tom oni odvedoše Josifa sa sobom i složno ga baciše na dno ubla. Mi Josifu tada dadosmo ovo otkriće: Jednoga dana, ti ćeš im iskazati šta su uradili, a oni neće razumjeti.

WE XHA’U ‘EBAHUM ‘ISHA’EN JEBKUNE

I uvečer dođoše svom ocu plačući.

I uveče dođoše ocu svome plačući.

I dođoše ocu svom uz jaciju plačući,

Večerom oni se plačući javiše ocu.

KALU JA ‘EBANA ‘INNA DHEHEBNA NESTEBIKU WE TEREKNA JUSUFE ‘INDE META’INA FE’EKELEHU EDH-DHI’BU WE MA ‘ENTE BIMU’UMININ LENA WE LEW KUNNA SADIKINE

"O oče naš", rekoše, "bili smo otišli da se nadmećemo, a Jusufa smo ostavili kod naših stvari, pa ga je vuk pojeo. A ti nam nećeš vjerovati iako istinu govorimo."

"O oče naš," - rekoše - "bili smo otišli da se trkamo, a Jusufa smo ostavili kod naših stvari, pa ga je vuk pojeo. A ti nam nećeš vjerovati, iako istinu govorimo."

Rekoše: "O oče naš! Uistinu, mi smo išli da se utrkujemo, a ostavili smo Jusufa kod opreme naše, pa ga je pojeo vuk. A nisi ti taj koji će nam povjerovati, iako istinu govorimo."

O oče naš! rekoše oni, mi se udaljismo utrkujući se međusobno, a Josifa ostavismo kod naših prnja, i eto vuk ga je izio. Ali ti nama nećeš vjerovati, i ako mi govorimo istinu.

WE XHA’U ‘ALA KAMISIHI BIDEMIN KEDHIBIN KALE BEL SEWWELET LEKUM ‘ENFUSUKUM ‘EMRÆN FESEBRUN XHEMILUN WEL-LAHUL-MUSTA’ANU ‘ALA MA TESIFUNE

I košulju njegovu lažnom krvlju okrvaviše. "U vašim dušama je ponikla zla misao", reče on, "a strpljivost je lijepa; od Allaha tražim pomoć u onome što vi govorite."

I donesoše košulju njegovu lažnom krvlju okrvavljenu. "U vašim dušama je ponikla zla misao" - reče on - i ja se neću jadati, od Allaha ja tražim pomoć protiv ovoga što vi iznosite."

I dođoše s košuljom njegovom sa krvlju lažnom. Reče: "Naprotiv, zavele su vas duše vaše (toj) stvari. Pa strpljivost je lijepa, a Allah je Taj od kojeg se traži pomoć protiv onog šta opisujete."

Pak mu pokazaše Josifovu košulju umazanu lažnom krvlju. Jakov im reče: To ste vi sve sami tako udesili; ali je strpljenje najbolje. Ja prosim pomoć u Boga, u nesreći koju mi javiste.

WE XHA’ET SEJJARETUN FE’ERSELU WE ERIDEHUM FE’EDLA DELWEHU KALE JA BUSHRA HADHA GULAMUN WE ‘ESERRUHU BIDA’ATEN WEL-LAHU ‘ALIMUN BIMA JA’MELUNE

I dođe jedan karavan, te poslaše vodonošu svoga i on spusti vedro svoje. "Gle sreće!", viknu on, "evo jednog dječaka!" I oni su ga kao trgovačku robu sakrili. a Allah dobro zna šta su činili.

I dođe jedna karavana, te poslaše vodonošu svoga i on spusti vedro svoje. "Muštuluk!" - viknu on - "evo jednog dječaka!" I oni su ga kao trgovačku robu sakrili, a Allah dobro zna ono što su uradili.

I dođe karavan, pa poslaše vodonošu svog, te spusti svoju kofu. Reče: "O radosne vijesti! Ovo je dječak." I sakriše ga (kao) robu, a Allah je Znalac onog šta su uradili.

Desi se te putnici naiđu tuda; oni poslaše čovjeka da im donese vode. Taj čovjek spusti svoju kovu u ubao i povika: Da srećna udesa! mlada čovjeka nađoh. Oni ga sakriše da ga prodadu; ali Bog znadijaše njihova djela.

WE SHEREWHU BITHEMENIN BEHSIN DERAHIME MA’DUDETIN WE KANU FIHI MINE EZ-ZAHIDINE

I prodadoše ga za malu nadoknadu, za nekoliko srebrenjaka; u vezi s njim bili su ravnodušni.

I prodadoše ga za jeftine pare, za nekoliko groša; jedva su čekali da ga se oslobode.

I prodaše ga po niskoj cijeni, dirhema nekoliko; a bili su o njemu uzdržljivi.

Oni ga prodadoše za nisku cijenu, za nekoliko srebrnijeh drahama, i kao da im malo bijaše stalo da ga zadrže.

WE KALEL-LEDHI ESHTERAHU MIN MISRE LI’IMRE’ETIHI ‘EKRIMI METHWAHU ‘ASA ‘EN JENFE’ANA ‘EW NETTEHIDHEHU WELEDÆN WE KEDHELIKE MEKKENNA LIJUSUFE FIL-’ERDI WE LINU’ALLIMEHU MIN TE’WILIL-’EHADITHI WEL-LAHU GALIBUN ‘ALA ‘EMRIHI WE LEKINNE ‘EKTHERE EN-NASI LA JA’

I onda onaj iz Misira, koji ga je kupio, reče ženi svojoj: "Učini mu boravak prijatnim! Može nam koristan biti, a možemo ga i posiniti!" I eto tako Mi Jusufu dadosmo lijepo mjesto na Zemlji i naučismo ga tumačenju snova - a Allah čini šta hoće, ali većina ljudi ne zna.

i onda onaj iz Misira, koji ga je kupio, reče ženi svojoj: "Učini mu boravak prijatnim! Može nam koristan biti, a možemo ga i posiniti!" I eto tako Mi Jusufu dadosmo lijepo mjesto na Zemlji i naučismo ga tumačenju snova --a Allah čini šta hoće, ali većina ljudi ne zna.

I onaj iz Misra koji ga je kupio reče ženi svojoj: "Časnim učini boravište njegovo, možda će nam koristiti ili (da) ga uzmemo djetetom." I tako učvrstismo Jusufa na Zemlji, i da bismo ga naučili tumačenju hadisa. A Allah je Pobjednik nad stvari Svojom, međutim, većina ljudi ne zna.

Onaj koji ga kupi (neki Misirac) reče svojoj ženi: Predusretni ga velikodušnijem gostoprimstvom; on nam može biti koristan jednoga dana, ili bolje, mi ćemo ga usvojiti za svojega sina. Takvijem načinom mi nastanismo Josifa u onoj zemlji; mi ga naučismo tumačenju događaja. Bog je moćan u svojim djelima, ali veći dio ljudi to ne znaju.

WE LEMMA BELEGA ‘ESHUDDEHU ‘ATEJNAHU HUKMÆN WE ‘ILMÆN WE KEDHELIKE NEXHZIL-MUHSININE

I kad on stasa, Mi mu podarismo mudrost i znanje; tako Mi nagrađujemo dobročinitelje.

I kad on stasa, Mi ga mudrošću i znanjem obdarismo; tako Mi nagrađujemo one koji dobra djela čine.

I pošto dostiže zrelost svoju, dadosmo mu sud i znanje; a tako nagrađujemo dobročinitelje.

Kad Josif uzraste, mi mu dadosmo mudrost i znanje: takvijem načinom mi nagrađujemo one koji čine dobro.

WE RAWEDET/HU ELLETI HUWE FI BEJTIHA ‘AN NEFSIHI WE GALLEKATIL-’EBWABE WE KALET HEJTE LEKE KALE MA’ADHEL-LAHI ‘INNEHU RABBI ‘EHSENE METHWAJE ‘INNEHU LA JUFLIHU EDH-DHALIMUNE

I poče ga na grijeh navoditi ona u čijoj je kući bio, pa zaključa sva vrata i reče: "Hodi!" "Allahovu zaštitu tražim!", uzviknu on, "gospodar me moj lijepo pazi; a zulumćari neće nikad uspjeti."

I poče da ga na grijeh navodi ona u čijoj je kući bio, pa zaključa sva vrata i reče: "Hodi!" - "Sačuvaj Bože!" - uzviknu on -, "vlasnik me moj lijepo pazi; a oni koji dobro uzvrate zlim neće nikad uspjeti."

I htjede da ga zavede ona u čijoj je on kući bio i zamandali (sva) vrata i reče: "Dođi ti!" Reče: "MeazAllah! Uistinu, on je gospodar moj, najljepšeg boravka. Uistinu, to neće uspjeti zalimi."

Žena u kući, u kojoj se on nalažaše, raspali se strašću za njim; ona zatvori sva vrata na stanu, i reče mu: Hodi amo. — Bože me sačuvaj! odgovori Josif. Moj gospodar me je primio k sebi plemenito i gostoljubivo. Zlikovci ne uspijevaju.

WE LEKAD HEMMET BIHI WE HEMME BIHA LEWLA ‘EN RE’A BURHANE RABBIHI KEDHALIKE LINESRIFE ‘ANHU ES-SU’E WEL-FEHSHA’E ‘INNEHU MIN ‘IBADINAL-MUHLESINE

I ona je bila poželjela njega, a i on bi nju bio poželio da od Gospodara svoga nije jasan znak ugledao - tako bi, da odvratimo od njega zlo i blud. Uistinu je on među Našim odabranim robovima.

I ona je bila poželjela njega, a i on bi nju poželio da od Gospodara svoga nije opomenu ugledao - tako bi, da odvratimo od njega izdajstvo i blud, jer je on uistinu bio Naš iskreni rob.

A doista ga je željela i poželio bi (on) nju da nije vidio jasan znak Gospodara svog. Tako je bilo, da bismo otklonili od njega zlo i razvrat. Uistinu, on je bio od robova Naših iskrenih.

Ali ga ona nukaše, a i on imade istu namisao, ali dobi opomenu od svojega Gospoda. Mi smo mu opomenu dali da ga odvratimo od zla, od sramote, jer je on bio iz naših iskrenijeh sluga.

WE ESTEBEKAL-BABE WE KADDET KAMISEHU MIN DUBURIN WE ‘ELFEJA SEJJIDEHA LEDAL-BABI KALET MA XHEZA’U MEN ‘ERADE BI’EHLIKE SU’ÆN ‘ILLA ‘EN JUSXHENE ‘EW ‘ADHABUN ‘ELIMUN

I njih dvoje prema vratima potrčaše - a ona razdera straga košulju njegovu - i muža njezina kraj vrata zatekoše. "Kakvu kaznu zaslužuje onaj koji je htio ženi tvojoj zlo učiniti", reče ona, "ako ne tamnicu ili kaznu bolnu?"

I njih dvoje prema vratima potrčaše - a ona razdera straga košulju njegovu - i muža njezina kraj vrata zatekoše. "Kakvu kaznu zaslužuje onaj koji je htio da ženi tvojoj zlo učini" - reče ona - "ako ne tamnicu ili kaznu bolnu?"

I potrčaše vratima, i razdera košulju njegovu otpozadi, i zatekoše gospodara njenog kod vrata. Rekla je: "Šta je plaća onom ko tvojoj porodici poželi zlo, osim da bude zatvoren - ili kazna bolna?"

Tada se oni obadvoje zatrčaše k vratima, on da pobjegne, a ona da ga zaustavi, i žena razdera ostrag dolamu Josifovu. Obadvoje sretoše na vratima svojega gospodara (njezina muža). Šta zaslužuje, reče žena, onaj koji je snovao grešne namjere spram tvoje žene, ako ne tamnicu ili strašnu kaznu?

KALE HIJE RAWEDETNI ‘AN NEFSI WE SHEHIDE SHAHIDUN MIN ‘EHLIHA ‘IN KANE KAMISUHU KUDDE MIN KUBULIN FESEDEKAT WE HUWE MINEL-KADHIBINE

"Ona je pokušala da me zavede", reče Jusuf. I posvjedoči jedan svjedok iz porodice njene: "Ako je košulja njegova sprijeda razderana, onda ona istinu govori, a on je među lažljivcima,

"Ona je pokušala da mene na grijeh navede" - reče Jusuf. - "Ako je košulja njegova s prijeda razderana onda ona istinu govori, a on neistinu," - primjeti jedan rođak njezin -,

(Jusuf) reče: "Ona je htjela da me zavede." I posvjedoči svjedok iz porodice njene: "Ako je košulja njegova razderana sprijeda, onda je istinu rekla, a on je od lažaca.

Ona je, reče Josif, mene nukala na zlo. Jedan ženin rođak posvjedoči tada protivu nje, govoreći: Ako je dolama sprijed razderana, to je žena istinu rekla, i Josif je laža.

WE ‘IN KANE KAMISUHU KUDDE MIN DUBURIN FEKEDHEBET WE HUWE MINE ES-SADIKINE

a ako je košulja njegova straga razderana, onda ona laže, a on govori istinu."

" a ako je košulja njegova straga raderana, onda ona laže, a on govori isitnu."

A ako je košulja njegova razderana otpozadi, onda je slagala, a on je od onih koji istinu govore."

Ako li je dolama ostrag razderana, to je žena slagala, a Josif je istinu rekao.

FELEMMA RE’A KAMISEHU KUDDE MIN DUBURIN KALE ‘INNEHU MIN KEJDIKUNNE ‘INNE KEJDEKUNNE ‘ADHIMUN

I kad on vidje da je košulja njegova straga razderana, reče: "To je jedno od vaših - ženskih lukavstava; vaša lukavstva su, zaista, velika!

I kada on vidje da je košulja njegova straga razderana, reče: "To je jedno od vaših lukavstava, vaša lukavstva su zaista velika!

Pa pošto vidje košulju njegovu razderanu otpozadi, reče: "Uistinu, to je neka vaša (ženska) spletka. Uistinu, spletka vaša je strašna."

Muž razgleda dolamu, i vidje da je ostrag razdjerana. — Eto vaših prijevara! reče muž, i zaista, velike su vaše prijevare!

JUSUFU ‘A’RID ‘AN HADHA WE ESTEGFIRI LIDHENBIKI ‘INNEKI KUNTI MINEL-HATI’INE

Ti, Jusufe, zaboravi i ne spominji ovo, a ti traži oproštenje za grijeh svoj; ti si, uistinu, jedna od grešnica bila!"

Ti, Jusufe, ostavi se toga, a ti traži oproštenje za grijeh svoj, jer si zaista htjela da zgriješiš!"

Jusufe! Ostavi se ovog; i traži (o ženo) oprost za grijeh svoj. Uistinu, ti si od onih koji čine greške.

O Josife, ne misli više o ovoj stvari, a ti ženo! išti oproštenje za tvoj prijestup, jer si ti sagriješila.

WE KALE NISWETUN FIL-MEDINETI EMRE’ETUL-’AZIZI TURAWIDU FETAHA ‘AN NEFSIHI KAD SHEGAFEHA HUBBÆN ‘INNA LENERAHA FI DELALIN MUBININ

I žene u gradu počeše govorkati: "Velikaševa žena zavodi mladića, slugu svoga, u njega se ludo zaljubila! Mi mislimo da je ona u zabludi očitaj."

I žene u gradu počeše govorkati: "Upravnikova žena navraćala momka svoga na grijeh, u njega se ludo zagledala! Mi mislimo da jako griješi."

I govoriše žene u gradu: "Žena Azizova je nastojala da zavede slugu svog, doista je nju zaludio ljubavlju. Uistinu, mi je vidimo u zabludi očitoj."

Gradske žene pričahu, jedna drugoj, taj događaj, govoreći: Azizova žena imala je namjeru sa svojim mladićem u kojega se ludo zagledala. Mi nalazimo da je ona očito na krivom putu.

FELEMMA SEMI’AT BIMEKRIHINNE ‘ERSELET ‘ILEJHINNE WE ‘A’TEDET LEHUNNE MUTTEKE’EN WE ‘ATET KULLE WAHIDETIN MINHUNNE SIKKINÆN WE KALETI EHRUXH ‘ALEJHINNE FELEMMA RE’EJNEHU ‘EKBERNEHU WE KATTA’NE ‘EJDIJEHUNNE WE KULNE HASHE LILLAHI MA HADHA BESHERÆN ‘IN HADHA

I kad ona ču za ogovaranja njihova, posla po njih, te im naslone pripremi, dade svakoj od njih po nož i reče: "Izađi pred njih!" A kad ga one ugledaše, njegova ljepota ih zanese i po rukama svojim se porezaše: "Sačuvaj Allahu!", uskliknuše, "ovo nije čovjek, ovo je melek plemeniti!"

I kad ona ču za ogovaranja njihova, posla po njih, te im priredi divane, dade svakoj od njih po nož i reče: "Izađi pred njih!" A kad ga one ugledaše, zadiviše se ljepoti njegovoj i po rukama svojim se porezaše; "Bože, bože!" - uskliknuše - "ovo nije čovjek, ovo je melek plemeniti!"

Pa pošto je čula spletku njihovu, posla po njih i pripremi za njih naslonjač, i dade svakoj od njih pojedinačno nož i reče: "Izađi pred njih!" Pa pošto ga vidješe, zadiviše mu se i posjekoše ruke svoje i rekoše: "Hašelillah! Nije ovo čovjek, ovo je jedino melek plemeniti."

Kad je Azizova žena čula te riječi, ona pošalje pozive tijem ženama, prigotovi gozbu i svakoj ženi dade po jedan nož; za tijem naredi Josifu da se pojavi. Čim ga one opaziše, odmah se stadoše zanositi za njim, i u rasijanosti posjekoše svoje prste, uzvikujući: Bože nas sačuvaj! ovo nije ljudsko stvorenje, ovo je čarobni anđeo.

KALET FEDHALIKUNNEL-LEDHI LUMTUNNENI FIHI WE LEKAD RAWEDTTUHU ‘AN NEFSIHI FASTA’SEME WE LE’IN LEM JEF’AL MA ‘AMURUHU LEJUSXHENENNE WE LEJEKUNÆN MINE ES-SAGIRINE

"E, to vam je onaj zbog koga ste me korile", reče ona. "Istina je da sam ga zavodila, ali se on uščuvao. Ako ne učini ono što od njega tražim, sigurno će u zatvoru završiti i među poniženim biti."

"E to vam je onaj zbog koga ste me korile" - reče ona. "Istina je da sam htjela da ga na grijeh navratim, ali se on odupro. Ako ne učini ono što od njega tražim, biće sigurno u tamnicu bačen i ponižen."

Reče: "Pa to vam je onaj zbog kojeg ste me korile. I doista, nastojala sam da ga zavedem, pa se uzdržao. I ako ne učini šta mu naređujem, sigurno će biti zatvoren i sigurno će biti od poniženih."

Eto, reče im Azizova žena, onoga koji je na mene navukao vaše prijekore. Ja sam htjela da ga sklonim da popusti mojoj želji, ali on hoće da ostane čist; ako u buduće ne učini što mu ja naredim, on će biti bačen u tamnicu, i biće u broju najnesrećnijih.

KALE RABBI ES-SIXHNU ‘EHEBBU ‘ILEJJE MIMMA JED’UNENI ‘ILEJHI WE ‘ILLA TESRIF ‘ANNI KEJDEHUNNE ‘ESBU ‘ILEJHINNE WE ‘EKUN MINEL-XHAHILINE

"Gospodaru moj", rekao je on, "draža mi je tamnica od ovoga na što me one navraćaju! I ako Ti ne odvratiš od mene lukavstva njihova, ja mogu prema njima naklonost osjetiti i jedan od lahkomislenih postati."

"Gospodaru moj," - zavapi on - "draža mi je tamnica od ovoga na što me one navraćaju? i ako Ti ne odvratiš od mene lukavstva njihova, ja mogu prema njima naklonost osjetiti i lakosmislen postati."

Reče: "Gospodaru moj! Tamnica mi je draža od onog čemu me pozivaju; i ako ne odvratiš od mene spletku njihovu, težit ću njima i biću od džahila."

Gospode! uzviknu Josif, tamnica je bolja od zločinstva kojim me nude ove žene; ako me ti ne spaseš od njihovih lukavstava, ja ću popustiti svojoj naklonosti spram njih, i biću u broju bezumnijeh.

FASTEXHABE LEHU REBBUHU FESEREFE ‘ANHU KEJDEHUNNE ‘INNEHU HUWE ES-SEMI’UL-’ALIMU

I Gospodar mu njegov molbu usliša i spasi ga lukavstva njihova; On je, uistinu, Svečujući i Sveznajući.

I Gospodar njegov usliša molbu njegovu i spasi ga lukavstva njihova; On, uistinu, sve čuje i zna.

Tad mu se odazva Gospodar njegov, te odvrati od njega spletku njihovu. Uistinu On, On je Onaj koji čuje, Znalac.

Bog ga usliša, i odvrati od njega njihove zamke, jer on čuje i zna sve.

THUMME BEDA LEHUM MIN BA’DI MA RE’EWL-’AJATI LEJESXHUNUNNEHU HETTA HININ

A potom im, kada su vidjeli dokaze da je nedužan, naumpade da ga za neko vrijeme smjeste u tamnicu.

Poslije im na pamet pade, iako su se bili uvjerili da je nedužan, da ga za neko vrijeme bace u tamnicu.

Zatim im se dogodi, nakon što su vidjeli znakove, da ga zatvore neko vrijeme.

Pa ipak, njima bi drago, baš i poslije dokazâ njegove nevinosti, baciti ga u tamnicu, za neko vrijeme.

WE DEHALE ME’AHU ES-SIXHNE FETEJANI KALE ‘EHEDUHUMA ‘INNI ‘ERANI ‘A’SIRU HAMRÆN WE KALEL-’AHARU ‘INNI ‘ERANI ‘EHMILU FEWKA RE’SI HUBZÆN TE’KULUT-TEJRU MINHU NEBBI’NA BITE’WILIHI ‘INNA NERAKE MINEL-MUHSININE

S njim su u tamnicu ušla još dva momka. "Ja sam sanjao da cijedim vino", reče jedan od njih. "A ja, opet", reče drugi, "kako na glavi nosim hljeb koji ptice kljuju. Protumači nam to, jer vidimo da si, zaista, jedan od dobročinitelja."

S njima su u tamnicu ušla još dva momka. "Ja sam sanjao da cijedim grožđe" - reče jedan od njih. - "A ja, opet,: - reče drugi - "kako na glavi nosim hljeb koi ptice kljuju. Protumači nam to, jer vidimo da si zaista dobar čovjek."

I s njim u tamnicu uđoše dva mladića. Jedan od njih dvojice reče: "Uistinu ja, ja sam vidio (da) cijedim vino." A drugi reče: "Uistinu ja, ja sam vidio (kako) na svojoj glavi nosim hljeb kojeg je jela ptica." (Rekoše): "Obavijesti nas o tumačenju toga, uistinu, mi vidimo (da) si ti od dobročinitelja."

U isto vrijeme budu s njim zatvorena dva čovjeka. Jedan od njih dvojice reče: Noćas sam snio da tiještim grožđe. A ja sam, reče drugi, snio da na glavi nošah hljebova, koje ptice dolažahu kljuvati. — Protumači nam ove snove, jer mi tebe smatramo kao čovjeka puna vrline.

KALE LA JE’TIKUMA TA’AMUN TURZEKANIHI ‘ILLA NEBBE’TUKUMA BITE’WILIHI KABLE ‘EN JE’TIJEKUMA DHALIKUMA MIMMA ‘ALLEMENI RABBI ‘INNI TEREKTU MILLETE KAWMIN LA JU’UMINUNE BILLAHI WE HUM BIL-’AHIRETI HUM KAFIRUNE

"Ništa od onoga što jedete neće vam doneseno biti, a da vam ja prije ne kažem što ćete dobiti", reče Jusuf. "To je samo dio onoga čemu me naučio Gospodar moj, ja se klonim vjere naroda koji u Allaha ne vjeruje i koji i ahiret negira,

"Nijedan obrok hrane neće vam donesen biti, a da vam ja prije ne kažem šta ćete dobiti," - reče Jusuf. "To je smo dio onoga čemu me naučio Gospodar moj, ja se klonim vjere naroda koji u Allah ne vjeruje i koji i onaj svijet ne priznaje,

Reče: "Vama dvojici neće doći hrana kojom se opskrbljujete, a da vas ne obavijestim o tumačenju toga prije no vam dođe. To je od onog šta me je naučio Gospodar moj. Uistinu! Ja sam napustio millet naroda koji ne vjeruje u Allaha, a oni su u Ahiret nevjernici,

Josif njima odgovori: Prije nego vam bude donesena vaša dnevna grana, ja ću vam istumačiti vaše snove, prije nego se oni ispune. Ovo znanje dolazi mi od Boga, koji me je tomu naučio; jer sam ja ostavio vjeru onijeh koji ne vjeruju u Boga i niječu budući život.

WE ETTEBA’TU MILLETE ‘ABA’I ‘IBRAHIME WE ‘ISHAKA WE JA’KUBE MA KANE LENA ‘EN NUSHRIKE BILLAHI MIN SHEJ’IN DHALIKE MIN FEDLI ELLAHI ‘ALEJNA WE ‘ALA EN-NASI WE LEKINNE ‘EKTHERE EN-NASI LA JESHKURUNE

i slijedim vjeru predaka svojih, Ibrahima i Ishaka i Jakuba; nama ne priliči da ikoga Allahu u obožavanju pridružujemo. To je iz Allahove darežljivosti prema nama i ostalim ljudima, ali većina ljudi ne zahvaljuje."

i ispovijedam vjeru predak svojih, Ibrahima i Ishaka i Jakuba; nama ne priliči da ikoga Allahu smatramo ravnim. To je Allahova milost prema nama i ostalim ljudima, ali većina ljudi nije zahvalna.

I slijedim millet predaka svojih, Ibrahima i Ishaka i Jakuba. Nije za nas da Allahu pridružujemo ikakvu stvar. To je iz blagodati Allahove prema nama i prema ljudima; međutim, većina ljudi ne zahvaljuje.

Ja ispovijedam vjeru svojih otaca, Avrama, Isaka i Jakova; mi Bogu ne pridružujemo nikakvu stvar. To dolazi od Božje milosti spram nas kao i spram svijeh ljudi; ali većina ljudi nije blagodarna.

JA SAHIBEJI ES-SIXHNI ‘E’ERBABUN MUTEFERRIKUNE HAJRUN ‘EMI ELLAHUL-WAHIDUL-KAHHARU

"O drugovi moji u tamnici, da li su raznorazna božanstva bolja ili Allah, Jedini i Potčinitelj svega?

o drugovi moji u tamnici, ili su bolji raznorazni bogovi ili Allah, Jedini i Svemoćni?

O drugovi moji u tamnici! Jesu li gospodi raznoliki bolji, ili Allah Jedini, Onaj koji pokorava?

O moji tamnični drugovi! je li množina gospodara bolja, ili je bolji Bog jedini i moćni?

MA TA’BUDUNE MIN DUNIHI ‘ILLA ‘ESMA’EN SEMMEJTUMUHA ‘ENTUM WE ‘ABA’UUKUM MA ‘ENZELEL-LAHU BIHA MIN SULTANIN ‘INIL-HUKMU ‘ILLA LILLAHI ‘EMERE ‘ELLA TA’BUDU ‘ILLA ‘IJAHU DHALIKE ED-DINUL-KAJJIMU WE LEKINNE ‘EKTHERE EN-NASI LA JA’LEMUNE

Oni koje, mimo Njega, obožavate - samo su imena koja ste im nadjenuli vi i preci vaši - Allah o njima nikakva dokaza nije objavio. Sud pripada jedino Allahu, a On je naredio da samo Njemu u ibadetu budete. To je jedino prava vjera, ali većina ljudi ne zna.

Oni kojima se, mimo Njega, klanjate, samo su imena koja ste im nadjenuli vi i preci vaši, - Allah o njima nikakav dokaz nije objavio. Sud pripada jedino Allahu, a On je naredio da se klanjate samo Njemu. To je jedino prava vjera, ali većina ljudi ne zna.

Obožavate mimo Njega samo imena koja ste nadjenuli vi i preci vaši - nije objavio Allah za njih nikakav dokaz. Sud je samo Allahov. Naredio je da obožavate jedino Njega. To je vjera prava, međutim, većina ljudi ne zna.

Oni koje vi obožavate pored Boga samo su prazna imena koja ste izmislili vi i vaši ocevi. Bog vam nije dao nikakva dokaza u potporu vaše vjere. Vrhovna vlast pripada samo Bogu; on vam naređuje da se ne klanjate drugomu Bogu osim njemu. Takova je istinska vjera, ali većina ljudi to ne zna.

JA SAHIBEJI ES-SIXHNI ‘EMMA ‘EHEDUKUMA FEJESKI REBBEHU HAMRÆN WE ‘EMMAL-’AHARU FEJUSLEBU FETE’KULUT-TEJRU MIN RE’SIHI KUDIJEL-’EMRUL-LEDHI FIHI TESTEFTIJANI

O drugovi moji u tamnici, jedan će od vas gospodara svoga vinom pojiti, a drugi će raspet biti, pa će mu ptice glavu kljuvati. Ono što ste pitali već je određeno!"

O drugovi moji u tamnici, jedan od vas će gospodara svoga vinom pojiti, a drugi će raspet biti, pa će mu ptice glavu kljuvati. Ono što ste pitali samo to znači!"

O drugovi moji u tamnici! Što se tiče jednog od vas dvojice, pa napajaće gospodara svog vinom; a što se tiče drugog, pa biće raspet te će jesti ptica iz glave njegove. Presuđena je stvar - ona o kojoj pitate."

O moji tamnični drugovi! jedan od vas dodavaće svojemu gospodaru čašu s vinom; drugi će biti žrtvovan, i tice će dolaziti da jedu sa njegove glave. Stvar o kojoj ste me pitali neporječno je riješena.

WE KALE LILLEDHI DHENNE ‘ENNEHU NAXHIN MINHUMA EDHKURNI ‘INDE RABBIKE FE’ENSAHU ESH-SHEJTANU DHIKRE RABBIHI FELEBITHE FI ES-SIXHNI BID’A SININE

A onome od njih dvojice za kojeg je znao da će spasen biti reče: "Spomeni me gospodaru svome!", ali šejtan učini te on zaboravi da ga spomene gospodaru svome, i Jusuf ostade u tamnici nekoliko godina.

A onome od njih dvojice za koga je znao da će spasen biti reče: "Spomeni me gospodaru svome" - ali šejtan učini te on zaboravi da ga spomene gospodaru svome, i Jusuf ostade u tamnici nekolike godine.

I reče onom od njih dvojice za kojeg je znao da će on biti spašen: "Spomeni me kod gospodara svog." Pa učini šejtan da on zaboravi spomen gospodaru njegovom, te provede u tamnici nekoliko godina.

Po tom Josif reče onomu kojemu proricaše da će biti oslobođen, spomeni me svojemu gospodaru. Đavo učini, te on svojemu gospodaru zaboravi govoriti o Josifu, i Josif ostade u tamnici još nekoliko godina.

WE KALEL-MELIKU ‘INNI ‘ERA SEB’A BEKARATIN SIMANIN JE’KULUHUNNE SEB’UN ‘IXHAFUN WE SEB’A SUNBULATIN HUDRIN WE ‘UHARE JA BISATIN JA ‘EJJUHAL-MELE’U ‘EFTUNI FI RU’UJA JE ‘IN KUNTUM LILRRU’UJA TA’BURUNE

I vladar reče: "Sanjao sam kako sedam mršavih krava pojede sedam debelih, i sanjao sam sedam klasova zelenih i sedam drugih, sasušenih. O velikaši, protumačite mi san moj, ako snove znate tumačiti?"

I vladar reče: "sanjao sam kako sedam mršavih krava pojede sedam debelih, i sanjao sam sedam klasova zelenih i sedam drugih sasušenih. O velikaši, protumačite mi san moj ako snove znate tumačiti?"

I reče vladar: "Uistinu! Ja sam vidio sedam krava debelih, jede ih sedam mršavih, i sedam klasova zelenih i drugih suhih. O uglednici! Objasnite mi snoviđenje moje, ako san tumačite."

Jednoga dana car misirski reče velikašima svojega carstva: Ja sam vidio u snu sedam pretilijeh krava koje pojedoše sedam mršavijeh krava, i sedam zelenijeh klasova i sedam suhih klasova. Gospodo! istumačite mi ovo priviđenje, ako znate tumačiti snove.

KALU ‘EDGATHU ‘EHLAMIN WE MA NEHNU BITE’WILIL-’EHLAMI BI’ALIMINE

"Zbrkanih li snova!", rekoše oni, "mi snove ne znamo tumačiti."

"Zbrkanih li snova" - rekoše oni - "mi snove ne znamo tumačiti."

Rekoše: "Zbrka od snova! A nismo mi za tumačenje snova znalci."

To je samo gomila snova bez smisla i sveze; mi se ništa ne razumijevamo u tumačenju snova.

WE KALEL-LEDHI NEXHA MINHUMA WE EIDDEKERE BA’DE ‘UMMETIN ‘ENA ‘UNEBBI’UKUM BITE’WILIHI FE’ERSILUNI

I tada jedan od one dvojice koji se spasio, koji se poslije toliko vremena sjetio, reče: "Ja ću vam protumačiti san, samo me pošaljite!"

I tada, poslije toliko vremena, sjeti se jedan od one dvojice, onaj koji se spasio, i reče: "Ja ću vam protumačiti san, samo me pošaljite"

I onaj od njih dvojice koji se spasio i sjetio nakon (dugo) vremena, reče: "Ja ću vas obavijestiti o tumačenju njegovom, zato pošaljite mene."

Onaj od dvojice tamničara, koji je bio oslobođen, reče im tada (Josifa sa bijaše sjetio poslije nekoliko godina): Ja ću vam dati njegovo objašnjenje. Pustite me da odem do čovjeka koji će to učiniti.

JUSUFU ‘EJJUHA ES-SIDDIKU ‘EFTINA FI SEB’I BEKARATIN SIMANIN JE’KULUHUNNE SEB’UN ‘IXHAFUN WE SEB’I SUNBULATIN HUDRIN WE ‘UHARE JA BISATIN LE’ALLI ‘ERXHI’U ‘ILA EN-NASI LE’ALLEHUM JA’LEMUNE

"Jusufe, o ti koji si uvijek iskren, protumači nam šta znači: sedam mršavih krava pojede sedam debelih; i sedam klasova zelenih i sedam drugih sasušenih - pa da se vratim ljudima, da bi oni saznali."

"Jusufe, o prijatelju, protumači nam šta znači: sedam mršavih krava pojede sedam debelih; i sedam klasova zelenih i sedam drugih sasušenih, - pa da se vratim ljudima, da bi oni saznali."

"Jusufe! O iskreni! Objasni nam (san) o sedam krava debelih (kako) ih jede sedam mršavih, i sedam klasova zelenih i drugih suhih, da bih se ja vratio ljudima, da bi oni znali."

O Josife! istiniti čovječe, protumači nam, šta znače sedam pretilijeh krava koje pojedoše sedam mršavijeh krava, i sedam zelenijeh klasova i sedam suhih klasova, da bi, kad se vratim k onijem koji su me poslali, i oni znali to tumačenje.

KALE TEZRA’UNE SEB’A SININE DE’EBÆN FEMA HESEDTUM FEDHERUHU FI SUNBULIHI ‘ILLA KALILÆN MIMMA TE’KULUNE

"Sijat ćete sedam godina uzastopno", reče, "pa ono što požanjete u klasu ostavite, osim ono malo što ćete jesti.

"Sijaćete sedam godina uzastopno" - reče -, "pa ono što požanjete u klasu ostavite, osim ono malo što ćete jesti,

Reče: "Sijaćete sedam godina uobičajeno. Pa šta pokosite, tad to ostavite u klasu njegovom, osim malo od čega ćete jesti.

Josif mu odgovori: Vi ćete sijati sedam godina, kao što je to običaj; žito koje budete poželi ostavite u klasu, izuzevši ono malo što ćete potrošiti za vaše potrebe.

THUMME JE’TI MIN BA’DI DHALIKE SEB’UN SHIDADUN JE’KULNE MA KADDEMTUM LEHUNNE ‘ILLA KALILÆN MIMMA TUHSINUNE

Zatim će poslije doći sedam teških koje će pojesti ono što ste za njih pripremili, ostat će jedino ono malo što ćete za sjetvu sačuvati.

jer će poslije toga doći sedam teških koje će pojesti ono što ste za njih pripremili, ostaće jedino ono malo što ćete za sjetvu sačuvati.

Zatim, doći će poslije toga sedam žestokih, (koje) će pojesti šta ste pripremili za njih, izuzev malo šta ste sačuvali.

Po tom će doći sedam teških godina koje će potrošiti sve što, s obzirom na njih, budete ostavili na stranu, izuzimajući ono malo što budete pažljivo sačuvali.

THUMME JE’TI MIN BA’DI DHALIKE ‘AMUN FIHI JUGATHU EN-NASU WE FIHI JA’SIRUNE

Zatim će, poslije toga, doći godina u kojoj će ljudima kiše u obilju biti i u kojoj će cijediti."

Zatim će, poslije toga, doći godina u kojoj će ljudima kiše u obilju biti i u kojoj će cijediti."

Zatim, doći će poslije toga godina u kojoj će ljudima kišiti, i u kojoj će cijediti."

Po tom će doći godina u kojoj će stanovnici ovoga mjesta imati mnogo kiša, i tiještiti grožđe i masline.

WE KALEL-MELIKU E’TUNI BIHI FELEMMA XHA’EHU ER-RESULU KALE ERXHI’ ‘ILA RABBIKE FAS’ELHU MA BALU EN-NISWETIL-LATI KATTA’NE ‘EJDIJEHUNNE ‘INNE RABBI BIKEJDIHINNE ‘ALIMUN

I vladar reče: "Dovedite mi ga!" I kad Jusufu izaslanik dođe, on reče: "Vrati se gospodaru svome i upitaj ga: 'Šta je s onim ženama koje su svoje ruke porezale? Gospodar moj dobro zna spletke njihove!'"

I vladar reče: "Dovedite mi ga!" I kad Jusufu izaslanik dođe, on reče: "Vrati se gospodaru svome i upitaj ga: "Šta je s onim ženama koje su svoje ruke porezale - Vlasnik moj dobro zna spletke njihove"

I reče vladar: "Dovedite mi ga!" Pa pošto mu izaslanik dođe, (Jusuf) reče: "Vrati se gospodaru svom pa ga upitaj kakvo je stanje žena koje su posjekle ruke svoje. Uistinu, Gospodar moj je o spletki njihovoj Znalac."

Tada car reče: Dovedite mi toga čovjeka. Kad ulak dođe k Josifu, ovaj mu reče: Vrati se svojemu gospodaru, i upitaj ga šta su htjele raditi one žene koje su posjekle svoje prste. — Moj Gospod (Bog) savršeno zna njihove spletke.

KALE MA HATBUKUNNE ‘IDH RAWEDTTUNNE JUSUFE ‘AN NEFSIHI KULNE HASHE LILLAHI MA ‘ALIMNA ‘ALEJHI MIN SU’IN KALETI EMRE’ETUL-’AZIZIL-’ANE HESHESEL-HEKKU ‘ENA RAWEDTTUHU ‘AN NEFSIHI WE ‘INNEHU LEMINE ES-SADIKINE

"Šta je s vama bilo kad ste Jusufa zavodile?", upita velikaš. "Sačuvaj Allahu!", rekoše one, "mi o njemu ništa ružno ne znamo!" "Sad će istina izaći na vidjelo", reče velikaševa žena, "ja sam njega zavodila, a on je, doista, jedan od iskrenih.

"Šta se dogodilo kad ste Jusufa na grijeh navraćale?" - upita vladar. - "Bože sačuvaj" - rekoše one - "mi o njemu ništa ružno ne znamo!" - "Sad će isitina na vidjelo izaći" - reče upravnikova žena -, "ja sam njega na grijeh navraćala, on je istinu rekao.

Reče: "Šta je bila stvar vaša kad ste nastojale da Jusufa zavedete?" Rekoše: "Hašelillah! Ne znamo o njemu ništa zlog." Žena Azizova reče: "Sad će se pokazati istina. Ja sam nastojala da ga zavedem, a uistinu, on je od onih koji istinu govore."

Tada car zapita te žene: Šta su značila ona navaljivanja na Josifa da popusti vašim željama? — Bože nas sačuvaj! odgovoriše one; on se nije ničim sagriješio, koliko mi znamo. A žena Azizova (upravitelja Misira) dodade: Sad je istina dobro poznata, ja sam Josifa na zlo nukala; on je vazda istinu govorio.

DHALIKE LIJA’LEME ‘ENNI LEM ‘EHUNHU BIL-GAJBI WE ‘ENNEL-LAHE LA JEHDI KEJDEL-HA’ININE

To je zato da on zna da ga ja nisam tajno iznevjerila i da Allah ne da da se ostvare spletke izdajnika.

Isto tako on neka zna da ga ja nisam, dok je bio odsutan, iznevjerila jer Allah ne da da se ostvare lukavstva podmuklih.

To zato da zna da ga ja nisam izdao tajno, i da Allah ne vodi spletku izdajica.

Kad Josif sve to saznade, on reče: Onda neka moj prvašnji gospodar sazna sada da ga ja nijesam iznevjerio za vrijeme njegova odsustva. Bog ne daje dobar svršetak zlokovarstvima izdajničkim.

WE MA ‘UBERRI’U NEFSI ‘INNE EN-NEFSE LE’EMMARETUN BIS-SU’I ‘ILLA MA REHIME RABBI ‘INNE RABBI GAFURUN REHIMUN

Ja ne pravdam sebe, duša je zaista sklona zlu, osim one kojoj se Gospodar moj smiluje. Gospodar moj je, zaista, Onaj Koji oprašta grijehe i milostiv je."

Ja ne pravdam sebe, ta duša je sklona zlu, osim one kojoj se Gospodar tvoj smiluje. Gospodar moj zaista prašta i samilostan je."

I ne oslobađam dušu svoju. Uistinu, duša je sklona zlu, izuzev onom čemu se smiluje Gospodar moj. Uistinu, Gospodar moj je Oprosnik, Milosrdni.

Ni ja neću reći da sam potpuno nevin; zaista krv vučna zlo, osim kad se Bog na nas sažali; ali Bog je blag i milosrdan.

WE KALEL-MELIKU E’TUNI BIHI ‘ESTEHLISHU LINEFSI FELEMMA KELLEMEHU KALE ‘INNEKEL-JEWME LEDEJNA MEKINUN ‘EMINUN

I velikaš reče: "Dovedite mi ga, uzet ću ga u svoju svitu", i pošto porazgovara s njim, reče mu: "Ti ćeš od danas kod nas utjecajan i od povjerenja biti."

I vladar reče: "Dovedite mi ga, uzeću ga u svoju svitu" - i pošto porazgovara s njim, reče mu: "Ti ćeš od danas kod nas uticajan i pouzdan biti."

I reče vladar: "Dovedite mi ga, izabraću ga za dušu svoju." Pa pošto je govorio s njim, reče: "Uistinu, ti si danas kod nas uticajan, pouzdan."

Car tada reče: Dovedite mi Josifa, ja ću ga uzeti u svoju ličnu službu. Pa pošto mu upravi nekoliko riječi, on mu reče: Još od danas ti ćeš biti uz nas, snabdjeven vlašću i našim povjerenjem.

KALE EXH’ALNI ‘ALA HAZA’INIL-’ERDI ‘INNI HEFIDHUN ‘ALIMUN

"Postavi me", reče, "da vodim brigu o zalihama u zemlji, ja sam zaista čuvaran i znan."

"Postavi me: - reče - "da vodim brigu o stovarištima u zemlji, ja sam zaista čuvaran i znan."

Reče: "Postavi me nad magacinima zemlje. Uistinu, ja sam čuvar, znalac."

Josif mu reče: Dajte mi upravu nad žitnicama zemaljskim; ja ću biti njihov razumni čuvar.

WE KEDHELIKE MEKKENNA LIJUSUFE FIL-’ERDI JETEBEWWE’U MINHA HEJTHU JESHA’U NUSIBU BIREHMETINA MEN NESHA’U WE LA NUDI’U ‘EXHREL-MUHSININE

I tako Mi Jusufu dadosmo vlast u zemlji; boravio je ondje gdje je htio; milost svoju Mi dajemo onome kome hoćemo i ne uništavamo nagradu onima koji dobra djela čine.

I tako Mi Jusufu dadosmo vlast u zemlji, boravio je ondje gdje je htio: milost svoju Mi dajemo onome kome hoćemo i ne dopuštamo da propadne nagrada onima koji dobra djela čine.

I tako učvrstismo Jusufa na Zemlji, stupao je po njoj kud god je htio. Pogađamo milošću Našom koga hoćemo i ne uništavamo nagradu dobročinitelja.

Takvijem načinom smo mi učvrstili Josifa u toj zemlji; njemu je bilo ostavljeno da izabere gdje god hoće svoje stanište. Mi svoje milosti pružamo na koga god hoćemo, i ne dopuštamo da ugine nagrada ljudi koji čine dobro.

WE LE’EXHRUL-’AHIRETI HAJRUN LILLEDHINE ‘AMENU WE KANU JETTEKUNE

A nagrada na ahiretu bolja je za one koji vjeruju i koji se Allaha boje i grijeha klone.

A nagrada na onom svijetu je bolja za one koji vjeruju i koji se grijeha čuvaju.

A sigurno je nagrada Ahireta bolja za one koji vjeruju i boje se (Allaha).

Ali nagrada budućega života preča je za one koji vjeruju i boje se Boga.

WE XHA’E ‘IHWETU JUSUFE FEDEHALU ‘ALEJHI FE’AREFEHUM WE HUM LEHU MUNKIRUNE

I dođoše braća Jusufova i uđoše k njemu, pa ih on poznade, a oni njega ne poznadoše.

I dođoše braća Jusufova i uđoše k njemu, pa ih on poznade, a oni njega ne poznadoše.

I dođoše braća Jusufova, te mu uđoše, pa ih prepozna, a oni njega ne prepoznaše.

Desi se da Josifova braća dođoše u Misir i iziđoše pred njega: on ih poznade; ali oni njega ne poznadoše.

WE LEMMA XHEHHEZEHUM BIXHEHAZIHIM KALE E’TUNI BI’EHIN LEKUM MIN ‘EBIKUM ‘ELA TEREWNE ‘ENNI ‘UFIL-KEJLE WE ‘ENA HAJRUL-MUNZILINE

I kad ih podmiri namirnicama i tovare im pripremi, reče: "Dovedite mi svoga brata po ocu, zar ne vidite da punu mjeru dajem i da najbolje ugošćujem.

I kad ih namiri hranom potrebnom, reče: "Dovedite mi svoga brata koji je ostao s ocem vašim, zar ne vidite da punu mjeru dajem i da goste ne može biti bolje primam.

I pošto ih je snabdio potrepštinom njihovom, reče: "Dovedite mi brata vašeg, od oca vašeg. Zar ne vidite da ja dajem po mjeri i da sam ja najbolji od uslužitelja?

I pošto ih snabdje hranom, on im reče: Dovedite mi vašega brata koji je ostao sa vašim ocem. Zar ne vidite da vam dajem dobru mjeru i da dobro primam svoje goste?

FE’IN LEM TE’TUNI BIHI FELA KEJLE LEKUM ‘INDI WE LA TEKREBUNI

Ako mi ga ne dovedete, nećete više od mene mjeru s namirnicama dobiti i blizu mi ne dolazite!"

Ako mi ga ne dovedete, nećete više od mene hrane dobiti i ne dolazite mi"

Pa ako mi ga ne dovedete, tad kod mene neće za vas biti mjere, i ne približujte mi se."

Ako mi ga ne dovedete, neću vam više dati žita; bez njega se nemojte pred mene vraćati.

KALU SENURAWIDU ‘ANHU ‘EBAHU WE ‘INNA LEFA’ILUNE

"Pobrinut ćemo se da ga nekako od oca njegova izmamimo, zaista ćemo tako postupiti", rekoše oni.

"Pobrinućemo se da ga nekako od oca njegova izmamimo, zaista ćemo tako postupiti" - rekoše oni.

Rekoše: "Nastojaćemo ga pridobiti od oca njegovog, a uistinu, mi smo djelatni."

Mi ćemo se postarati rekoše oni, da ga izištemo od našega oca, zaista mi ćemo to uraditi.

WE KALE LIFITJANIHI EXH’ALU BIDA’ATEHUM FI RIHALIHIM LE’ALLEHUM JA’RIFUNEHA ‘IDHA ENKALEBU ‘ILA ‘EHLIHIM LE’ALLEHUM JERXHI’UNE

A Jusuf reče momcima svojim: "Stavite njihove stvari za koje su kupili namirnice u tovare njihove, oni će ih, kad se vrate svojima, prepoznati i opet će se vratiti."

A Jusuf reče momcima svojim: "Stavite njihove stvari u tovare njihove, oni će ih, kad se vrate svojima, prepoznati i opet će se vratiti."

I reče (Jusuf) momcima svojim: "Stavite robu njihovu u vreće njihove, da bi je oni prepoznali kad se vrate porodici svojoj, da bi se oni vratili."

Po tom Josif svojim ljudima reče: Metnite u njihov prtljag cijenu njihovog žita; može biti će je opaziti kad dođu svojem domu, i doći će da je vrate.

FELEMMA REXHA’U ‘ILA ‘EBIHIM KALU JA ‘EBANA MUNI’A MINNAL-KEJLU FE’ERSIL ME’ANA ‘EHANA NEKTEL WE ‘INNA LEHU LEHAFIDHUNE

I pošto se vratiše ocu svome, rekoše: "O oče naš, uskraćeni ćemo za mjeru s namirnicama biti. Zato pošalji s nama brata našeg da bismo dobili mjeru s namirnicama, a mi ćemo ga, zaista, čuvati."

I pošto se vratiše ocu svome, rekoše; "O oče naš, više nam neće hranu davati. Zato pošalji s nama brata našeg da bismo dobili hranu, a mi ćemo ga zaista čuvati."

Pa pošto se vratiše ocu svom, rekoše: "O oče naš! Uskraćena nam je mjera, zato pošalji s nama brata našeg, dobićemo mjeru, a uistinu, mi ćemo biti njegovi čuvari."

Kad se vratiše k svojemu ocu, oni mu rekoše: Više nam se neće dati žita u Misiru; dopusti da naš brat pođe s nama, pa ćemo imati žita. Mi ćemo se brinuti o njemu.

KALE HEL ‘AMENUKUM ‘ALEJHI ‘ILLA KEMA ‘EMINTUKUM ‘ALA ‘EHIHI MIN KABLU FE-ELLAHU HAJRUN HAFIDHÆN WE HUWE ‘ERHEMU ER-RAHIMINE

"Zar da vam ga povjerim kao što sam prije povjerio brata njegova?", reče on. "Ali, Allah je Čuvar najbolji i On je Najmilostiviji!"

"Zar da vam ga povjerim kao što sam prije povjerio brata njegova?" - reče on. "Ali, Allah je najbolji čuvar i On je najmilovistiji"

Reče: "Zar da vam ga povjerim, osim kao što sam vam povjerio brata njegovog ranije? Pa Allah je Najbolji u čuvanju i On je Najmilosrdniji od milosrdnih."

Hoću li vam povjeriti ovoga kao što sam vam negda povjerio njegova brata (Josifa)? Bog je najbolji čuvar; on je najmilostiviji.

WE LEMMA FETEHU META’AHUM WE XHEDU BIDA’ATEHUM RUDDET ‘ILEJHIM KALU JA ‘EBANA MA NEBGI HEDHIHI BIDA’ATUNA RUDDET ‘ILEJNA WE NEMIRU ‘EHLENA WE NEHFEDHU ‘EHANA WE NEZDADU KEJLE BA’IRIN DHALIKE KEJLUN JESIRUN

A kada otvoriše tovare svoje, nađoše da su im vraćene stvari njihove, i rekoše: "O oče naš, šta možemo više poželjeti? Evo, vraćene su nam stvari naše, i hranom ćemo porodicu našu namiriti, i brata našeg ćemo čuvati, a dobit ćemo i dodatni tovar koji kamila može ponijeti; to je za njega neznatan iznos."

A kad otvoriše tovare svoje i nađoše da su im vraćene stavari njihove, oni rekoše: "O oče naš, šta možemo više poželjeti? Evo, vraćene su nam stvari naše, i hranom ćemo čeljad našu namiriti, i brata našeg ćemo čuvati, a i jedan kamilin tovar hrane ćemo više dobiti; to je neznatan tovar."

I pošto otvoriše svoj prtljag nađoše svoju robu njima vraćenu. Rekoše: "O oče naš! Šta da tražimo? Evo naše robe, vraćena nam je, i snabdjećemo porodicu našu i čuvaćemo brata našeg, i dodat ćemo mjeru deve. To je mjera lahka."

A kad razdriješiše svoj prtljag, nađoše da im je vraćena cijena žita. O oče naš! rekoše oni, šta bolje možemo željeti? Evo nam je vraćena cijena našega žita; mi idemo ponovo tamo da kupimo što treba za naše porodice; mi ćemo se brinuti o našem bratu. Ovoga puta donijećemo jedan kamilni tovar više. Taj tovar male je vrijednosti.

KALE LEN ‘URSILEHU ME’AKUM HETTA TU’UTUNI MEWTHIKÆN MINEL-LAHI LETE’TUNENI BIHI ‘ILLA ‘EN JUHATE BIKUM FELEMMA ‘ATEWHU MEWTHIKAHUM KALEL-LAHU ‘ALA MA NEKULU WE KILUN

"Ja ga s vama neću poslati", reče, "dok se čvrsto Allahom ne zakunete da ćete mi ga doista vratiti, osim ako onemogućeni budete." I pošto mu se oni zakleše, on reče: "Allah je za ono što govorimo jamac!"

"Ja ga s vama neću poslati" - reče - "dok mi se tvrdo Allahom ne zakunete da ćete mi ga doista vratiti, osim ako ne nastradate." I pošto mu se oni zakleše, on reče: "Allah je jamac za ono što smo utanačili!

(Ja'kub) reče: "Neću ga poslati s vama, dok mi ne date zavjet (u ime) Allaha, da ćete mi ga sigurno dovesti, izuzev ako vi budete opkoljeni." Pa pošto mu dadoše zavjet svoj, reče: "Allah je nad onim šta govorimo, Jamac."

Ja ga neću pustiti da se s vama krene, reče Jakov, osim ako mi se pred Bogom zakunete, da ćete mi ga dovesti zdrava i čitava, ako vam se ne desi kakva krupna stvar. Kad mu to obećaše, Jakov uzviknu: Bog mi je zaloga vaših zakletavâ.

WE KALE JA BENIJE LA TEDHULU MIN BABIN WAHIDIN WE EDHULU MIN ‘EBWABIN MUTEFERRIKATIN WE MA ‘UGNI ‘ANKUM MINEL-LAHI MIN SHEJ’IN ‘INIL-HUKMU ‘ILLA LILLAHI ‘ALEJHI TEWEKKELTU WE ‘ALEJHI FELJETEWEKKELIL-MUTEWEKKILUNE

I reče: "O sinovi moji, ne ulazite na jednu kapiju, već na razne kapije, a ja vas ne mogu spasiti od onoga što vam Allah odredi; vlast pripada jedino Njemu, ja se u Njega uzdam, i neka se samo u Njega uzdaju oni koji se uzdaju!"

"O sinovi moji," - reče onda - "ne ulazite na jednu kapiju, već na razne kapije, a ja vas nemogu spasiti od onoga što vam Allah odredi; moć pripada jedino Njemu, ja se u Njega uzdam, i neka se samo u Njega uzdaju oni koji se uzdaju"

I reče: "O sinovi moji! Ne ulazite na jednu kapiju, a ulazite na kapije različite; i neću vam ja koristiti protiv Allaha nimalo. Uistinu, sud je samo Allahov. U Njega se pouzdavam, i u Njega zato neka se pouzdaju oni koji se uzdaju."

Za tijem im reče: O djeco moja! prispjevši u Misir, nemojte svi ulaziti na jedna vrata, nego na više vrata u jedan put; ali ja ne mogu ništa za vas učiniti protivu Božjih naredaba, jer vrhovna vlast pripada Bogu. Ja u njega polažem svoje uzdanje, kao što u njega polažu svoje uzdanje ljudi, koji se pokoravaju.

WE LEMMA DEHALU MIN HEJTHU ‘EMEREHUM ‘EBUHUM MMA KANE JUGNI ‘ANHUM MMINEL-LAHI MIN SHEJ’IN ‘ILLA HAXHETEN FI NEFSI JA’KUBE KADAHA WE ‘INNEHU LEDHU ‘ILMIN LIMA ‘ALLEMNAHU WE LEKINNE ‘EKTHERE EN-NASI LA JA’LEMUNE

I kad uđoše onako kako im je otac njihov naredio, to im nimalo nije pomoglo da budu pošteđeni onoga što im je Allah bio odredio, jedino se ostvarila želja Jakubova, koju je izvršio, a on je, uistinu, znanje imao, zato što smo ga Mi naučili, ali većina ljudi ne zna.

I kad uđoše onako kako im je otac njihov naredio, to im nimalo nije pomoglo da budu pošteđeni onoga što im je Allah bio odredio, jedino se ostvarila želja Jakubova, koju je izvršio, a on je, uistinu, veliki znalac bio, zato što smo ga Mi naučili, ali većina ljudi ne zna.

I pošto uđoše kako im je naredio otac njihov, nije im pomoglo protiv Allaha ništa, izuzev žudnje u duši Jakubovoj, (koju) je zadovoljio; a uistinu, on je bio posjednik znanja za ono čemu smo ga naučili; međutim, većina ljudi ne zna.

Oni dakle uljegoše u grad vladajući se po naredbi svojega oca, ali ta obazrivost ne mogaše im biti ni od kakve koristi protivu Božje sudbine; jedino što zadovoljavaše želju Jakovljevu, koji im je bijaše preporučio. Među tijem Jakov vladaše znanjem kojemu ga mi naučismo; ali veći dio ljudi nemaju to znanje.

WE LEMMA DEHALU ‘ALA JUSUFE ‘AWA ‘ILEJHI ‘EHAHU KALE ‘INNI ‘ENA ‘EHUKE FELA TEBTE’IS BIMA KANU JA’MELUNE

I kad dođoše kod Jusufa, on privi na grudi brata svoga i reče: "Ja sam, doista, brat tvoj i ne žalosti se zbog onog što su oni činili."

I kad iziđoše pred Jusufa, on privi na grudi brata svoga i reče; "Ja sam, doista, brat tvoj i ne žalosti se zbog onoga što su oni uradili."

I pošto uđoše Jusufu, (on) uze sebi brata svog. Reče: "Uistinu! Ja, ja sam brat tvoj, zato se ne žalosti zbog onoga šta su uradili."

A kad iziđoše pred Josifa, ovaj zadrža na ručku svojega brata Veniamina, i reče mu: Ja sam tvoj brat, nemoj više tugovati radi zločinstva koje su oni učinili.

FELEMMA XHEHHEZEHUM BIXHEHAZIHIM XHE’ALE ES-SIKAJETE FI REHLI ‘EHIHI THUMME ‘EDHDHENE MU’UEDHDHINUN ‘EJJETUHAL-’IRU ‘INNEKUM LESARIKUNE

I pošto ih namiri potrebnom hranom, stavi pehar u tovar brata svoga, a poslije jedan glasnik stade vikati: "O karavanu, vi ste, doista, kradljivci!"

I pošto ih namiri potrebnom hranom, stavi jednu čašu u tovar brata svoga, a poslije jedan glasnik stade vikati: "O karavano, vi ste, doista, kradljivci!"

Pa pošto ih je snabdio potrepštinom njihovom, stavi pehar za piće u vreću brata svog, potom pozva muezzin: "O karavano! Uistinu, vi ste kradljivci!"

Josif, snabdjevši ih potrebama, turi jedan pijaći pehar u prtljag svojega brata Beniamina; po tom po njegovoj naredbi glasnik vikne za njima: Oj putnici, zar ste vi lupeži?

KALU WE ‘EKBELU ‘ALEJHIM MADHA TEFKIDUNE

Oni im pristupiše i upitaše: "Šta ste to izgubili?"

Oni im pristupiše i upitaše: "Šta tražite?"

Rekoše - a približavali su se njima: "Šta ste to zagubili?"

Sinovi Jakovljevi vratiše se, i povikaše: Šta tražite?

KALU NEFKIDU SUWA’AL-MELIKI WE LIMEN XHA’E BIHI HIMLU BA’IRIN WE ‘ENA BIHI ZA’IMUN

"Izgubili smo vladarevu posudu", odgovoriše. "Ko je donese, dobit će tovar hrane koji kamila može ponijeti. Ja za to garantujem."

"Tražimo vladarevu čašu" - odgovoriše. - "Ko je donese, dobiće kamilin tovar hrane. Ja za to jamčim!"

Rekoše: "Zagubili smo pehar vladarev, a ko ga donese imaće on devin tovar, a ja sam tome jamac."

Mi tražimo, odgovori im se, carev pehar. Ko ga vrati dobiće u nagradu kamilni tovar žita; ja jamčim za to, reče glasnik.

KALU TE-ELLAHI LEKAD ‘ALIMTUM MA XHI’NA LINUFSIDE FIL-’ERDI WE MA KUNNA SARIKINE

"Allaha nam", rekoše oni, "vi znate da mi nismo došli da činimo nered u zemlji, i mi nismo kradljivci."

Allaha nam", - rekoše oni - "vi znate da mi nismo došli da činimo nered na zemlji, i mi nismo kradljivci."

Rekoše: "Tako nam Allaha, doista znate da nismo došli da činimo fesad na Zemlji i nismo lopovi."

Mi se Bogom zaklinjemo, odgovoriše Jakovljevi sinovi, vi znate da mi nijesmo ovamo došli da krademo; mi nijesmo lupeži.

KALU FEMA XHEZA’UUHU ‘IN KUNTUM KADHIBINE

"A kakva je takvome kazna ako budete lagali?", upitaše.

"A kakva mu je kazna ako ne govorite isitnu?" - upitaše.

Rekoše: "Pa šta je kazna za to, ako budete lažljivci?"

A, ako lažete, kakva da bude kazna onom koji to bude učinio? rekoše drugi.

KALU XHEZA’UUHU MEN WUXHIDE FI REHLIHI FEHUWE XHEZA’UUHU KEDHALIKE NEXHZI EDH-DHALIMINE

"Kazna je onome u čijem se tovaru nađe - sam on", odgovoriše. "Eto tako mi kažnjavamo zulumćare."

"Kazna je onome u čijem se tovaru nađe - sam on" - odgovoriše. - "Eto tako mi kažnjavamo kradljivce."

Rekoše: "Kazna za to. Onaj u čijoj vreći bude nađen - pa on je kazna za to. Tako kažnjavamo zalime."

Onaj, odgovoriše oni, u čijem se prtljagu nađe pehar biće vam predat na ispaštanje. Takvijem načinom mi kažnjavamo krivce.

FEBEDE’E BI’EW’IJETIHIM KABLE WI’A’I ‘EHIHI THUMME ESTEHREXHEHA MIN WI’A’I ‘EHIHI KEDHALIKE KIDNA LIJUSUFE MA KANE LIJE’HUDHE ‘EHAHU FI DINIL-MELIKI ‘ILLA ‘EN JESHA’EL-LAHU NERFA’U DEREXHATIN MEN NESHA’U WE FEWKA KULLI DHI ‘ILMIN ‘ALIMUN

I on poče s vrećama njihovim, prije vreće brata svoga, a onda izvadi pehar iz vreće brata svoga. Tako smo, eto, u Jusufovu korist varku napravili. On, po vladarevu zakonu, nije mogao uzeti kao roba brata svoga, izuzev da to Allah hoće. Mi uzdižemo na veće položaje onoga koga hoćemo. Sve znaniji od znanijeg ima, a Sveznajući je iznad svakog.

I on poče s vrećama njihovim, prije vreća brata svoga, a onda izvadi čašu iz vreće brata svoga. - Mi poučismo Jusufa da tako varku izvede. - On po vladarevu zakonu nije mogao da uzme kao roba brata svoga, ali je mogao Allahovim dopuštenjem. Mi uzvisujemo onoga koga Mi hoćemo, a nad svakim znalcem ima još znaniji.

Tad poče s vrećama njihovim prije vreće brata svog, zatim ga izvadi iz vreće brata svog. Tako smo splanili za Jusufa. Mogao je po zakonu vladarevom uzeti brata svog, jedino što je htio Allah. Uzvisujemo stepene kome hoćemo, a nad svakim posjednikom znanja je Znalac.

Josif poče prije tražiti po njihovijem vrećama no po vreći svojega brata, za tijem pehar izvuče iz vreće svojega brata. Mi Josifa naučismo toj prijevari; on po zakonu cara misirskoga, ne bi mogao uhvatiti svojega brata, osim ako bi to Bog htio. Mi podižemo stepen onoga kojega mi hoćemo. Ima neko učeniji od naučnjakâ.

KALU ‘IN JESRIK FEKAD SEREKA ‘EHUN LEHU MIN KABLU FE’ESERREHA JUSUFU FI NEFSIHI WE LEM JUBDIHA LEHUM KALE ‘ENTUM SHERRUN MEKANÆN WEL-LAHU ‘A’LEMU BIMA TESIFUNE

"Ako je on ukrao", rekoše oni, "pa i prije je brat njegov krao!" I Jusuf to u sebi zataji i to im ne otkri. "Vi ste u gorem položaju", pomisli u sebi, "Allah najbolje zna ono što vi spominjete."

"Ako je on ukrao", - rekoše oni -, "pa i prije je brat njegov krao!: I Jusuf im ne reče ništa. "Vi ste u gorem položaju" - pomisli u sebi -, Allah dobro zna kako je bilo to o čemu govorite.

Rekoše: "Ako krade, pa već je ukrao brat njegov prije." Tad to pritaji Jusuf u duši svojoj i ne otkri to njima. Reče: "Vi ste u gorem položaju, a Allah je Najbolji znalac onog što navodite."

Sinovi Jakovljevi tada rekoše: Ako je Venijamin učinio krađu, njegov je brat prije njega učinio drugu[a]. Josif stegnu istinu u dubini svojega srca i ne dade se poznati; on reče sam u sebi: Vi ste u žalosnijem položaju od nas dvojice. Bog bolje zna što vi pričate.

KALU JA ‘EJJUHAL-’AZIZU ‘INNE LEHU ‘EBÆN SHEJHÆN KEBIRÆN FEHUDH ‘EHEDENA MEKANEHU ‘INNA NERAKE MINEL-MUHSININE

"O velikašu", rekoše oni, "on ima vrlo stara oca, pa uzmi jednog od nas umjesto njega! Mi uistinu vidimo da si jedan od dobročinitelja."

"O upravniče," - rekoše oni - "on ima vrlo stara oca, pa uzmi jednog od nas umjesto njega! Mi vidimo da si ti dobara čovjek."

Rekoše: "O vladaru! Uistinu, njegov otac je jako star, zato uzmi jednog od nas umjesto njega. Uistinu, mi te vidimo (jednim) od onih koji dobro čine."

O gospodaru! rekoše oni tada, on ima oca stara, poštovanja vredna; mi bismo voljeli da jednoga od nas uzmeš na mjesto njega. Mi znamo da si ti velikodušan.

KALE MA’ADHEL-LAHI ‘EN NE’HUDHE ‘ILLA MEN WEXHEDNA META’ANA ‘INDEHU ‘INNA ‘IDHÆN LEDHALIMUNE

"Sačuvaj Allahu", reče, "da uzmemo nekog drugog do onoga u koga smo našli ono što je naše! Tada bismo zaista zulumćari bili!"

"Sačuvaj Bože," - reče - "da uzmeme nekog drugog do onoga u koga smo naš predmet našli! Tada bismo zaista bili nepravedni"

Reče: "Sačuvaj Allahu! Da uzmemo, izuzev onog kod koga smo našli stvar našu; uistinu, mi bismo tad bili zalimi."

Ne daj Bože da ja uzmeme drugoga koga osim onoga kod koga je nađen naš pehar! kad bih ja to učinio, ja bih nepravedno postupio.

FELEMMA ESTEJ’ESU MINHU HALESU NEXHIJÆN KALE KEBIRUHUM ‘ELEM TA’LEMU ‘ENNE ‘EBAKUM KAD ‘EHADHE ‘ALEJKUM MEWTHIKÆN MINEL-LAHI WE MIN KABLU MA FERRETTUM FI JUSUFE FELEN ‘EBREHEL-’ERDE HETTA JE’DHENE LI ‘EBI ‘EW JEHKUMEL-LAHU LI WE HUWE HAJRUL-HAKIMINE

I pošto u njemu izgubiše svaku nadu da će brata spasiti, odvojiše se ustranu da se posavjetuju. "Zar ne znate", reče najstariji među njima, "da ste se svome ocu Allahom zakleli, a i da ste prije toga u vezi s Jusufom propust učinili?! Neću napustiti ovu zemlju dok mi to moj otac ne dozvoli ili dok Allah u moju korist ne presudi, a On je Sudija najbolji."

I kad izgubiše svaku nadu, odvojiše se u stranu da se posavjetuju. "Zar ne znate" - reče najstariji među njima - "da ste se ocu svom Allahom zakleli, a i prije Jusufa upropastili. Neću napustiti ovu zamlju dok mi to otac moj ne dozvoli ili dok Allah u moju korist ne presudi, a On je Sudija najbolji.

Pa pošto izgubiše nadu u njega, odvojiše se za dogovor. Najstariji od njih reče: "Zar ne znate da je vaš otac već uzeo od vas zavjet (u ime) Allaha?, i kako ste prije zanemarili Jusufa. Zato neću napustiti (ovu) zemlju dok mi ne dopusti otac moj ili mi Allah dosudi; a On je Najbolji od sudaca.

Kad izgubiše nadu u uspjeh svoje molbe, oni se izmakoše, da se posavjetuju. Najstariji od njih reče: Zar ne znate da je vaš otac dobio od vas obećanje dato pred Bogom? Zar se ne sjećate kakvo ste zločinstvo učinili prema Josifu? Ja neću ostaviti ovu zemlju dok mi to moj otac ne dopusti, ili dok mi Bog ne objavi svoju naredbu, jer je on najbolji sudija.

ERXHI’U ‘ILA ‘EBIKUM FEKULU JA ‘EBANA ‘INNE EBNEKE SEREKA WE MA SHEHIDNA ‘ILLA BIMA ‘ALIMNA WE MA KUNNA LILGAJBI HAFIDHINE

"Vratite se svom ocu pa recite: 'O oče naš, sin tvoj je ukrao; mi tvrdimo samo ono što smo vidjeli, a mi nismo mogli neviđeno znati.:"

Vratite se ocu svome pa recite:, O Oče naš, sin tvoj je ukrao; mi tvrdimo samo ono što smo vidjeli, a mi se nismo mogli onoga što je bilo suđeno sačuvati.

Vratite se ocu svom i recite: "O oče naš! Uistinu, sin tvoj je ukrao. A ne svjedočimo, izuzev ono šta znamo, i nismo za nevidljivo čuvari.

Vratite se k vašemu ocu, i recite mu: O oče naš! tvoj je sin krao: mi možemo svjedočiti samo ono što znamo, i mi se ne mogasmo sačuvati od nepredviđenijeh stvari.

WE ES’ELIL-KARJETEL-LETI KUNNA FIHA WEL-’IREL-LETI ‘EKBELNA FIHA WE ‘INNA LESADIKUNE

Pitaj naselje u kome smo boravili i karavan s kojim smo došli. Mi, zaista, govorimo istinu!

Pitaj grad u kome smo boravili i karavanu s kojom smo došli. Mi zaista govorimo istinu!"

I pitaj grad - onaj u kojem smo bili - i karavan s kojim smo putovali, a doista, mi istinu govorimo."

Izvijesti se u gradu u kojem bijasmo, i kod karavana s kojim smo došli, i uvjerićeš se da mi govorimo istinu.

KALE BEL SEWWELET LEKUM ‘ENFUSUKUM ‘EMRÆN FESEBRUN XHEMILUN ‘ASALLAHU ‘EN JE’TIJENI BIHIM XHEMI’ÆN ‘INNEHU HUWEL-’ALIMUL-HEKIMU

"Nije tako", reče Jakub, "u dušama vašim ponikla je zla misao, a lijepa je strpljivost. Nadam se da će mi ih Allah sve vratiti; uistinu je On Sveznajući i Mudri."

"Nije tako" - reče jakub - "u dušama vašim je ponikla zla misao, i ja se neću jadati, nadam se da će mi ih Allah sve vratiti; uisitnu. On sve zna i mudar je."

(Ja'kub) reče: "Naprotiv, zavele su vas duše vaše (toj) stvari. Pa strpljenje je lijepo. Možda će Allah sve da mi ih dovede. Uistinu! On, On je Znalac, Mudri."

Kad se vratiše svojoj kući, Jakov im ovako govoraše: Vi ste sami sve to udesili; ali budimo badri, može biti će mi Bog vratiti obadvojicu, jer je on pun znanja i mudrosti.

WE TEWELLA ‘ANHUM WE KALE JA ‘ESEFA ‘ALA JUSUFE WE EBJEDDET ‘AJNAHU MINEL-HUZNI FEHUWE KEDHIMUN

I okrenu se od njih i reče: "O Jusufe, tugo moja!", i oči mu pobijelješe od jada, bio je vrlo potišten.

I okrenu se od njih i reče: "O Jusufe, tugo moja!" - a oči su mu bile pobjeljele od jada, bio je vrlo potišten.

I okrenu se od njih i reče: "O žalosti moja nad Jusufom!" A izbijelilo je oko njegovo od žalosti, pa se on savlađivao.

On se dakle odmače od njih i povika: Jaoh! O Josife! i njegove oči pobijeliše, od žalosti, i on bi tugom pritisnut.

KALU TE-ELLAHI TEFTE’U TEDHKURU JUSUFE HETTA TEKUNE HEREDÆN ‘EW TEKUNE MINEL-HALIKINE

"Allaha nam", rekoše oni, "ti toliko spominješ Jusufa da ćeš teško oboljeti ili umrijeti!"

"Allaha nam," - rekoše oni - "ti toliko spominješ Jusufa da ćeš teško oboljeti ili umrijeti!"

Rekoše: "Tako nam Allaha, ne prestaješ spominjati Jusufa, dok ne budeš poremećen ili budeš od propalih!"

Njegovi mu sinovi rekoše: Za ime Božje, zar ti misliš govoriti o Josifu dok god te smrt ne snađe ili dok tuga ne prekrati tvoje dane?

KALE ‘INNEMA ‘ESHKU BETHTHI WE HUZNI ‘ILA ELLAHI WE ‘A’LEMU MINEL-LAHI MA LA TA’LEMUNE

"Ja tugu svoju i jad svoj pred Allaha iznosim, a Allah mi je dao da znam ono što vi ne znate", reče on.

"Ja tugu svoju i jad svoj pred Allah iznosim, a od Allaha znam ono što vi ne znate" - reče on.

Reče: "Samo se žalim za jad svoj i tugu svoju Allahu, a znam od Allaha ono šta ne znate.

Ja svoju ljubav i svoju tugu iznosim pred Boga, i ja o Bogu znam što vi ne znate.

JA BENIJE EDH/HEBU FETEHESSESU MIN JUSUFE WE ‘EHIHI WE LA TEJ’ESU MIN REWHI ELLAHI ‘INNEHU LA JEJ’ESU MIN REWHI ELLAHI ‘ILLAL-KAWMUL-KAFIRUNE

"O sinovi moji, idite i raspitajte se za Jusufa i brata njegova, i ne gubite nadu u milost Allahovu; doista, nadu u Allahovu milost gube samo ljudi koji su nevjernici."

"O sinovi moji, idite i raspitajte se za Jusufa i brata njegova, i ne gubite nadu u milost Allahovu; samo nevjernici gube nadu u Allahovu milost."

O sinovi moji! Idite pa se obavijestite o Jusufu i bratu njegovom, i ne gubite nadu u rewh Allahov. Uistinu, u rewh Allahov nadu gubi jedino narod nevjernika."

O djeco moja! Idite i svuda raspitajte za Josifa i njegova brata, i nemojte očajavati o dobroti Božjoj; jer samo neblagodarnici očajavaju o dobroti Božjoj.

FELEMMA DEHALU ‘ALEJHI KALU JA ‘EJJUHAL-’AZIZU MESSENA WE ‘EHLENA ED-DURRU WE XHI’NA BIBIDA’ATIN MUZXHÆTIN FE’EWFI LENAL-KEJLE WE TESEDDEK ‘ALEJNA ‘INNALL-LLAHE JEXHZIL-MUTESEDDIKINE

I kad oni uđoše kod njega, rekoše: "O velikašu, i nas i porodicu našu pritisla je nevolja; donijeli smo malo vrijedne stvari, ali ti nam podaj punu mjeru i udijeli nam milostinju, jer Allah, doista, nagrađuje one koji milostinju udjeljuju."

I kad oni iziđoše pred Jusufa, rekoše: "O upravniče, i nas i čeljad našu pritisla je nevolja; donijeli smo malo vrijedne stvari, ali ti nam podaj punu mjeru i udijeli nam milostinju, jer Allah doista nagrađuje one koji milostinju udjeljuju."

Pa pošto uđoše kod njega, rekoše: "O vladaru! Dotakla je nas i porodicu našu nevolja, donijeli smo robu beznačajnu. Pa napuni nam mjeru i daj nam sadaku. Uistinu! Allah će nagraditi davaoce sadake."

Oni se vratiše u Misir i izišavši pred Josifa, rekoše mu: Gospodaru! jad je pritisnuo nas i našu porodicu; mi donijesmo samo malo novaca; ali daj nam pune mjerice, učini nam milostinju. Bog će nagraditi one koji daju milostinju.

KALE HEL ‘ALIMTUM MA FE’ALTUM BIJUSUFE WE ‘EHIHI ‘IDH ‘ENTUM XHAHILUNE

"A znate li", upita on, "šta ste uradili s Jusufom i bratom njegovim kada ste lahkomisleni bili?"

"A znate li" - upita on - "šta ste s Jusufom i bratom njegovim nepromišljeno uradili?"

Reče: "Znate li šta ste učinili sa Jusufom i bratom njegovim, kad ste vi bili neznalice?"

Znate li vi šta ste uradili s Josifom i s njegovijem bratom, kad bijaste ogrezli u neznanju?

KALU ‘E’INNEKE LE’ENTE JUSUFU KALE ‘ENA JUSUFU WE HEDHA ‘EHI KAD MENNEL-LAHU ‘ALEJNA ‘INNEHU MEN JETTEKI WE JESBIR FE’INNALL-LLAHE LA JUDI’U ‘EXHREL-MUHSININE

"A da ti nisi, uistinu, Jusuf?", povikaše oni. "Da, ja sam Jusuf, a ovo je brat moj, Allah nam je milost darovao; a ko god se uščuva i strpljiv bude bio - pa, Allah, uistinu, neće dopustiti da propadne nagrada onima koji dobra djela čine."

"A da ti nisi, uistinu, Jusuf?" - povikaše oni. - "Da ja sam Jusuf, a ovo je brat moj, Allah nam je milost darovao; ko se bude Allaha bojao i ko strpljiv bude bio - pa, Allah, uistinu, neće dopustiti da propadne nagrada onima koji dobra djela čine."

Rekoše: "Jesi li uistinu ti, ti Jusuf?" Reče: "Ja sam Jusuf, a ovo je brat moj. Doista nas je Allah obdario. Uistinu, onaj ko se boji (Allaha) i strpi se - pa uistinu, Allah neće dati da propadne nagrada dobročinitelja."

Da nijesi ti Josif? rekoše mu oni. — Jest, ja sam Josif, a ovaj je moj brat. Bog je bio dobar spram nas; jer ko se njega boji, a postojan je, srećan je, i Bog neće dopustiti da ugine nagrada čestitijeh.

KALU TE-ELLAHI LEKAD ‘ATHEREKEL-LAHU ‘ALEJNA WE ‘IN KUNNA LEHATI’INE

"Allaha nam", rekoše oni, "Allah ti je nad nama prednost dao, mi smo, zaista, griješili!"

"Allaha nam," - rekoše oni - "Allah te je nad nama uzvisio, mi smo doista zgriješili."

Rekoše: "Tako nam Allaha, doista te je Allah odlikovao nad nama, a zaista smo bili činitelji grešaka."

U ime Božje, odgovoriše oni, Bog ti je dopustio da nam dobra činiš, i ako smo mi griješili.

KALE LA TETHRIBE ‘ALEJKUMUL-JEWME JEGFIRU ELLAHU LEKUM WE HUWE ‘ERHEMU ER-RAHIMINE

"Danas vam neće biti ukora",reče, "Allah će vam oprostiti, On je najmilostiviji!"

"Ja vas sada neću koriti: - reče - "Allah će vam oprostiti, od milostivih On je najmilovistiji!

Reče: "Nema vam prijekora danas; vama će oprostiti Allah, a On je Najmilosrdniji od milosrdnih.

Ja vam ovim neću činiti prijekorâ; Bog će vam oprostiti vaše prijestupe, jer je on najmilosrdniji.

EDH/HEBU BIKAMISI HADHA FE’ELKUHU ‘ALA WEXHHI ‘EBI JE’TI BESIRÆN WE ‘TUNI BI’EHLIKUM ‘EXHMA’INE

"Ponesite ovu košulju moju i bacite je na lice moga oca; on će progledati; i svu porodicu svoju mi dovedite!"

Ovu košulju moju odnesite i na lice moga oca je stavite, on će progledati, i svu čeljad svoju mi dovedite!"

Otiđite sa ovom mojom košuljom, te je bacite na lice oca mog, postaće onim koji vidi; i dođite mi sa svojim porodicama svi."

Pođite i ponesite moju dolamu; pokrijte njom lice mojega oca, vid će mu se povratiti. Za tijem mi dovedite svu svoju porodicu.

WE LEMMA FESELETIL-’IRU KALE ‘EBUHUM ‘INNI LE’EXHIDU RIHE JUSUFE LEWLA ‘EN TUFENNIDUNI

I kad karavan napusti Misir, otac njihov reče: "Ja zbilja osjećam miris Jusufov, samo ne recite da sam omatuhio."

I kada karavana napusti Misir, otac njihov reče: "Ja zbilja osjećam miris Jusufov, samo ne recite da sam pomatuhio."

I pošto ode karavan, otac njihov reče: "Uistinu, ja nalazim miris Jusufov, makar smatrali da buncam."

Kad se karavan krenu iz Misira, Jakov reče onijem koji bijahu oko njega: Ja osjećam miris Josifov; vi, može biti, mislite da sam ja u bunilu?

KALU TE-ELLAHI ‘INNEKE LEFI DELALIKEL-KADIMI

"Allaha nam", rekoše oni, "doista si ti još uvijek u prijašnjoj zabludi."

"Allaha nam," - rekoše oni - "ti i sada kao i prije griješiš."

Rekoše: "Tako nam Allaha, uistinu si ti u zabludi svojoj staroj."

Za ime Božje, odgovoriše mu, ti si u tvojoj staroj zabludi.

FELEMMA ‘EN XHA’EL-BESHIRU ‘ELKAHU ‘ALA WEXHHIHI FARTEDDE BESIRÆN KALE ‘ELEM ‘EKUL LEKUM ‘INNI ‘A’LEMU MINEL-LAHI MA LA TA’LEMUNE

A kad glasonoša s radosnom vijesti dođe, on stavi košulju na lice njegovo i on progleda. "Zar vam ne rekoh", reče, "da ja znam od Allaha ono što vi ne znate."

A kad glasonoša radosne vijesti dođe, on stavi košulju na lice njegovo i on progleda. "Zar vam ne rekoh: - reče - "da ja znam od Allaha ono što vi na znate."

Pa pošto dođe donosilac radosnih vijesti, baci je na lice njegovo, pa se povrati u onog koji vidi. Reče: "Zar vam nisam rekao: 'Ja uistinu znam od Allaha ono šta ne znate?"

Kad glasonoša dođe sa srećnim glasom, on Josifovu dolamu vrže na lice Jakovljevo, i Jakovu se vid povrati.

KALU JA ‘EBANA ESTEGFIR LENA DHUNUBENA ‘INNA KUNNA HATI’INE

"O oče naš", rekoše oni, "zamoli za oprost grijeha naših, mi smo, zaista, griješili."

"O oče naš," - rekoše oni - "zamoli da nam se grijesi oproste, mi smo, zaista zgriješili."

Rekoše: "O oče naš! Traži nam oprost grijeha naših, uistinu, mi smo bili oni koji čine greške."

Nijesam li vam rekao da ja o Bogu znam stvari koje vi ne znate.

KALE SEWFE ‘ESTEGFIRU LEKUM RABBI ‘INNEHU HUWEL-GAFURU ER-REHIMU

"Zamolit ću Gospodara svoga da vam oprosti", odgovori on, "jer On je Oprostitelj grijeha, Milostivi."

"Zamoliću Gospodara svoga da vam oprosti" - odgovori on - "jer On prašta i On je milostiv."

Reče: "Tražiću vam oprost Gospodara svog. Uistinu! On je Oprosnik, Milosrdni."

Oče naš! rekoše njegovi sinovi, prosi u Boga naše oproštenje, jer smo mi sagriješili.

FELEMMA DEHALU ‘ALA JUSUFE ‘AWA ‘ILEJHI ‘EBEWEJHI WE KALE EDHULU MISRE ‘IN SHA’EL-LAHU ‘AMININE

I kad dođoše kod Jusufa, on privi roditelje svoje na grudi i reče: "Nastanite se u Misiru, od svega, ako Allah da, sigurni!"

I kad iziđoše pred Jusufa, on privi roditelje svoje na grudi i reče; "Nastanite se u Misiru, svakog straha, ako Bog da, oslobođeni!"

Pa pošto uđoše Jusufu, primi k sebi roditelje svoje i reče: "Uđite u Egipt, inšaAllah, sigurni!"

Jest, ja ću u Boga prositi oproštenje za vas; on je blag i milosrdan.

WE REFE’A ‘EBEWEJHI ‘ALEL-’ARSHI WE HARRU LEHU SUXHXHEDÆN WE KALE JA ‘EBETI HADHA TE’WILU RU’UJA J MIN KABLU KAD XHE’ALEHA RABBI HEKKÆN WE KAD ‘EHSENE BI ‘IDH ‘EHREXHENI MINE ES-SIXHNI WE XHA’E BIKUM MINEL-BEDWI MIN BA’DI ‘EN NEZEGA ESH-SHEJTANU BEJNI WE

I on roditelje svoje postavi na prijesto i svi mu se nakloniše, pa on reče: "O oče moj, ovo je ostvarenje moga sna nekadašnjeg. Gospodar moj ga je istinitim učinio. On je bio dobar prema meni kad me je iz tamnice izbavio i vas iz pustinje doveo, nakon što je šejtan između mene i braće moje bio razdor posijao. Gospodar moj je, zaista, dobrostiv onome kome On hoće, i On je, zaista, Sveznajući i Mudri!

I on roditelje svoje postavi na prijesto i oni mu se svi pokloniše, pa on reče: "O oče moj, ovo je tumačenje moga sna nekadašnjeg. Gospodar moj ga je ispunio. Allah je bio dobar prema meni kad me je iz tamnice izbavio i vas iz pustinje doveo, nakon što je šejtan između mene i braće moje bio razdor posijao. Gospodar moj je zaista milostiv onome kome On hoće, i On, zaista, sva zna i mudar je!

I podiže roditelje svoje na prijesto i padoše njemu ničice, i reče: "O oče moj! Ovo je tumačenje snoviđenja mog od prije. Doista ga je učinio Gospodar moj istinitim, i doista mi je učinio dobro kad me je izveo iz tamnice i doveo vas iz pustinje, nakon što je šejtan posijao razdor između mene i braće moje. Uistinu, Gospodar moj je fin kome hoće. Uistinu On, On je Znalac, Mudri.

Kad Jakov, sa svojom porodicom, koja bijaše prispjela u Misir, dođe kod Josifa, on ih primi k sebi i reče im: Uđite u Misir, ako je to Bogu drago, i stanujte u ovoj zemlji oslobođeni svakoga straha.

REBBI KAD ‘ATEJTENI MINEL-MULKI WE ‘ALLEMTENI MIN TE’WILIL-’EHADITHI FATIRE ES-SEMAWATI WEL-’ERDI ‘ENTE WE LIJI FI ED-DUNJA WEL-’AHIRETI TEWEFFENI MUSLIMÆN WE ‘ELHIKNI BIS-SALIHINE

Gospodaru moj, Ti si mi dao dio vlasti i naučio me tumačenju snova! O Ti Koji si nebesa i Zemlju bez prethodnog primjera stvorio, Ti si Zaštitnik moj i na dunjaluku i na ahiretu; daj da umrem kao musliman i pridruži me čestitima!"

Gospodaru moj, Ti si mi dao dio vlasti i naučio me tumačenju nakih snova! O Stvoritelju nebesa i Zemlje, Ti si Zaštitinik moj i na ovom i na onom svijetu; daj da umrem kao musliman i pridruži me onima koji su dobri!"

Gospodaru moj! Doista si mi dao nešto vlasti i naučio me tumačenju hadisa - Stvoritelju nebesa i Zemlje. Ti si Zaštitnik moj na Dunjau i Ahiretu. Uzmi me (kao) muslimana, i priključi me dobrima."

On svojega oca i svoju mater postavi na jedno uzvišeno sjedište, oni padoše ničice da mu se poklone. O oče moj! reče Josif, eto, protumačen je moj onomadašnji san: Bog ga je ispunio; on je bio dobar spram mene, kad me je oslobodio tamnice, kad je vas iz pustinje doveo k meni, pošto je đavo bio razdvojio mene i moju braću. Bog je pun dobrote kad hoće. On je pun znanja i mudrosti.

DHALIKE MIN ‘ENBA’IL-GAJBI NUHIHI ‘ILEJKE WE MA KUNTE LEDEJHIM ‘IDH ‘EXHMA’U ‘EMREHUM WE HUM JEMKURUNE

Eto, to su neke vijesti iz onoga što je čulima nedokučivo i koje tebi objavljujemo, a ti nisi bio s njima kada su se oni odlučili, i kada su spletke smislili.

Eto to su neke nepoznate vijesti koje Mi tebi objavljujemo, a ti nisi bio s njima kada su se oni odlučili, i kada su onako lukavi bili.

To je (nešto) od vijesti nevidljivog kojeg objavljujemo tebi. I nisi bio kod njih kad su pripremali stvar svoju, a oni su spletkarili.

Gospode, ti si mi podario vlast i naučio me tumačenju događaja. Stvoritelju nebesa i zemlje, ti si moj zaštitnik na ovom svijetu i na drugom; daj mi da umrem pokoran tvojoj volji, i postavi me u broj čestitijeh.

WE MA ‘EKTHERU EN-NASI WE LEW HERESTE BIMU’UMININE

A većina ljudi, ma koliko ti nastojao, nisu vjernici.

A većina ljudi, ma koliko ti želio, naće biti vjernici.

A nisu većina ljudi - makar žudio - vjernici.

Takva je ta povjest, o Muhamede! iz broja nepoznatijeh pripovijedanja koja mi tebi otkrivamo. Ti nijesi bio prisutan kad Josifova braća zajednički snovaše svoja zlokovarstva, i kad mu zapeše zamku; ali veći dio ljudi, ma kako ti želio, neće vjerovati u to.

WE MA TES’ELUHUM ‘ALEJHI MIN ‘EXHRIN ‘IN HUWE ‘ILLA DHIKRUN LIL’ALEMINE

Ti od njih ne tražiš nagradu za to, to je samo opomena svim svjetovima.

Ti od ovih ne tražiš nagradu za Kur´an, on je samo opomena svim svjetovima.

I ne tražiš od njih za to nikakvu nagradu. To je samo Opomena svjetovima.

Ti mi nećeš iskati plate za tu priču: to je priča koja je upravljena svijem.

WE KE’EJJIN MIN ‘AJETIN FI ES-SEMAWATI WEL-’ERDI JEMURRUNE ‘ALEJHA WE HUM ‘ANHA MU’RIDUNE

A koliko ima znakova na nebesima i na Zemlji pored kojih prolaze, i tom prilikom se od njih okreću!

A koliko ima znamenja na nabesima i na Zemlji pored kojih prolaze, od kojih oni glave okreću!

A koliko je znakova na nebesima i Zemlji, prolaze pored njih, a oni su od njih odvraćeni!

Šta je čudesa rasijanijeh na nebesima i na zemlji! Oni prolaze pored njih i okreću im leđa.

WE MA JU’UMINU ‘EKTHERUHUM BILLAHI ‘ILLA WE HUM MUSHRIKUNE

Većina njih ne vjeruje u Allaha, osim tako što Mu druge pridružuju.

Većina ovih ne vjeruje u Allaha, nego druge Njemu smatra ravnim.

A većina njih ne vjeruje u Allaha, izuzev kao mušrici.

Veći dio ne vjeruje u Boga, dok ne miješa sa njegovom vjerom vjeru u idole.

‘EFE’EMINU ‘EN TE’TIJEHUM GASHIJETUN MIN ‘ADHABI ELLAHI ‘EW TE’TIJEHUMU ES-SA’ATU BEGTETEN WE HUM LA JESH’URUNE

Zar mogu biti sigurni da ih nevolja, kao Allahova kazna, neće stići ili da ih čas suđeni neće iznenaditi, a da oni to neće ni primijetiti?

Zar mogu biti sigurni da ih nevolja, kao Allahova kazna, neće stići ili da ih čas suđeni neće iznenaditi, a da oni to neće ni primjetiti?

Pa jesu li sigurni da im neće doći pokrov kazne Allahove ili im doći Čas iznenada, a oni neće opaziti?

Pa jesu li oni uvjereni da ih Božja kazna neće opsegnuti, da čas na njih neće grunuti plaho, i onda kad se oni tome ne uznadaju?

KUL HEDHIHI SEBILI ‘ED’U ‘ILA ELLAHI ‘ALA BESIRETIN ‘ENA WE MENI ETTEBE’ANI WE SUBHANEL-LAHI WE MA ‘ENA MINEL-MUSHRIKINE

Reci: "Ovo je put moj, ja pozivam k Allahu, imajući jasne dokaze, ja, i svaki onaj koji me slijedi, i neka je Uzvišen Allah, ja nisam od onih koji Mu druge pridružuju."

Reci: "Ovo je put moj, ja pozivam k Allahu, imajući jasne dokaze, ja, i svaki onaj koji me slijedi, i neka je hvaljen Allah, ja Njemu nikoga ne smatram ravnim."

Reci: "Ovo je put moj: pozivam Allahu sa uvidom, ja i ko me slijedi. I slava neka je Allahu; a nisam ja od mušrika."

Reci im: Evo moje staze, ja vas zovem Bogu, opirući se na očevidni dokaz. Ja i onaj koji za mnom pođe, slava Bogu! mi nijesmo neznabošci.

WE MA ‘ERSELNA MIN KABLIKE ‘ILLA RIXHALÆN NUHI ‘ILEJHIM MIN ‘EHLIL-KURA ‘EFELEM JESIRU FIL-’ERDI FEJENDHURU KEJFE KANE ‘AKIBETUL-LEDHINE MIN KABLIHIM WE LEDARUL-’AHIRETI HAJRUN LILLEDHINE ETTEKAW ‘EFELA TA’KILUNE

A Mi smo i prije tebe samo muškarce slali, koji su iz naseljenih mjesta bili i kojima smo objave dostavljali. Zašto ovi ne putuju po svijetu, pa da vide kako su skončali oni prije njih- a ahiret je zaista bolji za one koji se uščuvaju - zar ne razumijete?'

A Mi smo i prije tebe samo ljude slali, građane kojima smo objave objavljivali. Zar ovi ne putuju po svijetu, pa ne vide kako su skončali oni prije njih, - a onaj svijet je doista bolji za one koji se budu Allaha bojali - zar se nećete opametiti!

I prije tebe smo slali samo ljude kojima smo objavljivali, od stanovnika gradova. Pa zar nisu putovali po Zemlji, te vidjeli kakav je bio kraj onih prije njih? A sigurno je kuća Ahireta bolja za one koji se boje. Pa zar ne razumijete?

Mi prije tebe slasmo samo ljude izabrane između naroda različitijeh gradova, kojima otkrivasmo svoje zapovijesti. Nijesu li oni putovali po mjestu? Oni bi tamo vidjeli kakav je bio kraj onijeh koji su živjeli crije njih. Zaista, stanište drugoga svijeta od veće je cijene za one koji se boje Boga. Neće li oni to razumjeti?

HETTA ‘IDHA ESTEJ’ESE ER-RUSULU WE DHENNU ‘ENNEHUM KAD KUDHIBU XHA’EHUM NESRUNA FENUXHXHIJE MEN NESHA’U WE LA JUREDDU BE’SUNA ‘ANIL-KAWMIL-MUXHRIMINE

I kad bi poslanici gotovo nadu gubili i pomišljali da će ih za lašce proglasiti, pomoć Naša bi im došla. Spasili bismo one koje smo Mi htjeli, a kazna Naša ne bi mimoišla ljude prestupnike.

I kad bi poslanici gotovo nadu izgubili i pomišljali da će ih lašcima proglasiti, pomoć Naša bi im došla; Mi bismo spasili one koje smo Mi htjeli, a kazna Naša ne bi mimoišla narod nevjernički!

Dok, kad su očajavali poslanici i mislili da će oni doista biti negirani, došla bi im pomoć Naša, pa bi bio spasen onaj koga smo htjeli. I neće biti vraćena sila Naša od naroda prestupnika.

Kad najzad naši apostoli izgubiše nadu u uspjeh svojih naprezanja, kad ljudi mnidijahu da oni lažu, naša pomoć ne izostade apostolima; mi izbavljamo one koje mi hoćemo, i naša osveta ne može biti otklonjena od glava zlikovacâ.

LEKAD KANE FI KASESIHIM ‘IBRETUN LI’WLIL-’ELBABI MA KANE HEDITHÆN JUFTERA WE LEKIN TESDIKAL-LEDHI BEJNE JEDEJHI WE TEFSILE KULLI SHEJ’IN WE HUDEN WE REHMETEN LIKAWMIN JU’UMINUNE

U kazivanju o njima pouka je za one koji su razumom obdareni. Kur'an nije izmišljena besjeda, on priznaje knjige prije njega objavljene, i objašnjava sve, i uputa je i milost narodu koji vjeruje.

O kazivanju o njima je pouka za one koji su razumom obdareni. Kur´an nije izmišljena besjeda, on priznaje da su istinite knjige prije njega objavljene, i objašnjava sve, i putokaz je i milost naroda koji vjeruje.

Doista je u pričama njihovim ibret za posjednike razuma. Nije priča koja se izmišlja, nego je potvrda onome prije nje i objašnjenje svake stvari, i Uputa i milost za ljude koji vjeruju.

Povjest o prorocima prepuna je poučnijeh primjera za ljude od razbora. Ova Knjiga nije priča po volji izmišljena: ona potvrđuje Pisma otkrivena prije nje, ona daje tumačenje o svakoj stvari, ona je rukovođenje i dokaz božanstvene milosti spram vjernijeh.